Kako je Kosta Glavinić očistio ministarstvo od nestručnih ljudi? 1Foto: Nataša Matović/Univerzitetska biblioteka

Od eksplozije 3.000 bombi u predgrađu Pariza, do ruske pomoći Kini od 600 tenkova i 200 aviona, ostavke čak dva bugarska ministra i ledene sante koja je srušila most na Nijagarinim vodopadima, tek naslovna strana Vremena 29. januara 1938. bila je prilično sumorna.

Jedina vest, ona iz donjeg desnog ugla, koja je donekle razvedrila subotnje izdanje lista bila je o selidbi vojvode i vojvotkinje od Vindzora iz Kana u Versaj. „Raniji suveren Velike Britanije“ zakupio je, piše Vreme, „plemićki zamak koji ima tri velika salona za prijem, veliki park i golf igralište“ na šest meseci i uzeo 16 radnika za poslugu.

Za „najstarijeg živog ministra predratne Srbije“ nije bilo mesta na naslovnoj, ali na trećoj strani Vreme donosi veliki intervju sa Kostom Glavinićem, povodom njegovog 80. rođendana. Iako neraspoložen, sa novinarem Vremena, Glavinić je, ipak, razgovarao.

„Hteo sam da oslobodim svoje ministarstvo od nestručnih ljudi. I oslobodio sam ga. Zatekao sam, zamislite, kao načelnika trgovine, industrije i zanata jednog valjanog čoveka, ali nestručnog. Bio je učitelj. Promenio sam načelnika šumarstva koji je bio pravnik. To je nailazilo na otpor kod partije kojoj su ovi načelnici pripadali. I to je prethodilo padu cele Vlade“, rekao je Glavinić za Vreme 29. januara 1938. godine.

Kako je Kosta Glavinić očistio ministarstvo od nestručnih ljudi? 2

Vreme piše i o bojkotu Jevreja u Rumuniji, a specijalni dopisnik iz Bukurešta piše kako vlada g. Goge „namerava da sprovede reviziju svih rumuniziranih jevrejskih imena, da bi na taj način sprečila, da se Jevreji kriju iza rumunskih nacionalnih imena“.

„Vlada je već unapred poništila sva ona imena koja su Jevreji u svojoj bezobzirnosti i nepoštovanju rumunskog nacionalnog dostojanstva preuzimali iz rumunske nacionalne istorije“, piše dopisnik Vremena.

On dalje navodi kako je suspendovano 2.000 advokata-Jevreja upisanih u Komoru posle 1918. te da je ostalo da ih radi svega 12. I dok rumunsko stanovništvo počinje da bojkotuje sve jevrejske trgovce, lekare, advokate, Vreme piše kako je „ovih dana zabeležen niz pokušaja samoubistava Jevreja“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pravda na naslovnoj strani opširno piše o zasedanju Društva naroda u Ženevi, o ohrabrujućim govorima britanskog i francuskog ministra spoljnih poslova Idna i Delbosa, ali i o tome da će „prestiž ovog Društva doći u iskušenje tek na proleće kada kada se očekuju međunarodni zapleti zbog događaja u Španiji i na Dalekom istoku“.

Kako je Kosta Glavinić očistio ministarstvo od nestručnih ljudi? 3

Poput Vremena, i Pravda se toga dana bavi ubistvom pevačice na „Taš-Majdanu“. Na celoj strani Pravda piše o 25-ogodišnjem mesaru Đorđu Vujiću koji je nakon noći provedene sa njom u lumpovanju ubio Jelicu Zarić-Miljković, pevačicu „Požarevačke kasine“ u Bulevaru kralja Aleksandra na broju 211.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari