Foto: Perica StojanovićPerici Stojanoviću (38), majstoru iz Vranja, bilo je „zanimljivo“, kako kaže, da sam sastavi traktor, deo po deo. Pored toga što se bavi automehaničarskim poslom i popravlja mašine koje drugi nisu mogli, od automobila do motornih testera, našao je vremena da, za svoju dušu, napravi traktor i to od odbačenih delova koje je našao na otpadu.
On je majstor koji radi dva posla – skoro 20 godina je zaposlen u servisu kod vranjskog majstora Dragana, dok je u Poljanici, u Golemom Selu, otvorio svoju radionicu gde popravlja sve, „od igle do lokomotive“.
Traktor je, govori Stojanović, sam mogao da sastavi za „mesec i po do dva“, da je radio svakog dana, ali je to činio samo vikendom, kad ode u selo, „i to svakog trećeg vikenda“.
„Haubu, masku i krila za traktor sam mogao da kupim i da se ne maltretiram uopšte. Od limenih buradi od 200 litara za ulje i naftu sam sekao dno i od toga dobio kompletan lim. Kombinovao sam različite cevi i gvožđe. Glava upravljača je od ‘fiće’, spone su ‘jugo’, mogle su biti i od ‘zastave’. Uporne spone koje drže prednji trap su od ‘golfa 4’, prednji most sam isto konstruisao sam – obična cev, napravljena klackalica odnosno kolevka, što kažu stari majstori, da možete da okrećete levo-desno. Kupio sam polovan lombardini dizel-motor, 14 konja, mašini dodao menjač ‘lade nive’, prednji točak je od ‘zastave'“, priča majstor Perica za Danas.
Dobio je, naposletku, kao finalni proizvod traktor koji nije gabaritan kao „fabrički“, a kojim završava sve poslove.
„Radim sve poslove. Njime orem i drva vučem, kačim i prikolicu, završavam sve seoske poslove. I ja sam se čudio kako je na kraju ispao tako dobar. Ništa nisam crtao na papiru, sve što sam zavario, svaki deo, sve je bilo iz glave. Legnem uveče da spavam, zatvorim oči i u glavi stvaram sliku kako dalje, koji delovi su mi potrebni i kako ih sastaviti“, priča majstor iz Vranja.
Na internetu je tražio način kako da konstruiše traktor, a da ne bude glomazan, pa je video jedan japanski i poželeo da njegovo remek – delo bude slično tom, japanskom.
„Traktor je mali, a tako zgodan za rad, upravlja se volanom, kao kod pravog traktora, ‘fergusona’. Lakši je od običnog. Hteo sam da ga palim na ključ, ali mi je zanimljivo bilo da ga palim na kanap – motam, motam, pa povučem. Ima hidrauliku, zadnji diferencijal, spojene kočnice, ima i ručnu. Zadnje točkove sam kupio u Beogradu, od prikolice kultivatora. Zadnji diferencijal sam uzeo od poljskog ‘fijata’, pa je bio širok, pa sam ga „tesnio“, ubadao jednu poluosovinu u drugu“, objašnjava metodologiju rada Stojanović.
Kad se pojavi na ulici sa svojim traktorom, prava je atrakcija.
„To je pojava, kao vanzemaljca da su videli! Kad sam u selu, ne primećuju toliko, ali kad siđem na asfalt, svi me zaustavljaju kako bi ga zagledali. Bezbedniji je za vožnju od fabričkih“, dodaje naš sagovornik.
Automehaničarski i drugi radovi i popravke su njegova ljubav, samouk je, a već u srednjoškolskim danima pokazivao je sklonost ka majstorisanju.
„Mogu da popravljam i traktore, ali nemam mnogo vremena za njih. Ljudi dovoze uglavnom automobile, ali i kombije. Popravljam automobile, džipove, motorne testere, motokultivatore i ‘tomos’ motore. Čim neki majstor ne može da popravi neku motornu testeru, odmah dolaze kod mene, preporučuju me, jer su ljudi čuli da to mogu da popravim“, ističe majstor Perica.
Kažu da neko može biti „sam svoj majstor“ – to je Perica Stojanović iz Vranja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
