Kako je međunarodna zajednica pre 20 godina "gurala" opoziciju na izbore? 1Foto: ON

U Berlinu je pre dve decenije oformljena Trilateralna komisija, sačinjena od predstavnika EU, SAD, lidera skoro svih opozicionih stranaka u Srbiji i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Cilj ove komisije bio je da se zajednički pripreme oponenti režima Slobodana Miloševića za demokratske izbore u tadašnjoj Jugoslaviji i naprave razvojne državne strategije za vreme posle strahovlade lidera SPS.

“U radu sastanka su učestvovali predstavnici Saveza za promene Zoran Đinđić i Dragoslav Avramović, predsednik SPO Vuk Drašković, predstavnici Koalicije DAN Dušan Mihajlović i Dragoljub Mićunović i predstavnici Saveza demokratskih partija Žarko Korać i Nenad Čanak. U ime EU bili su zastupljeni šefovi diplomatije “evropske trojke” i visoki predstavnik EU Havijer Solana, dok je američki tim predvodila državni sekretar Medlin Olbrajt”, izvestio je Danas o važnom događaju u prestonici Nemačke.

U istom tekstu je preneta zajednička saglasnost oko “neophodnosti da se u SRJ stvori jedna demokratska vlada koja će poštovati ljudska prava i vladavinu zakona, unapređivati tržišne reforme, razvijati prijateljske odnose sa susedima i poštovati međunarodne obaveze”, kao i deo potpisanog dokumenta posvećen izborima u 2000. godini.

“EU i SAD su izskazale snažnu podršku demokratskim snagama u SRJ i zahtevale da se održe slobodni i fer izbori pod međunarodnom kontrolom”, “uz osudu rastućih represivnih mera Miloševićevog režima protiv institucija lokalnih vlasti, privođenja ljudi, maltretiranja nezavisnih medija, pretnji od upotrebe sile i upotrebe sile protiv vodećih političkih oponenata i demokratskih aktivista”, pisao je naš list, na čijim stranama su mogle biti pročitane i optimističke izjave prisutnih lidera opozicicije u vezi efekata docidirane i vrlo konkretne podrške međunarodne zajednice.

Mada su joj istom prilikom prebačeni ranije tolerisanje Miloševićevih dela (Korać), žmurenje na etničko čišćenje upereno protiv nealbanskog življa na Kosovu (Drašković) i pogubnost ekonomskih sankcija po život ljudi u SRJ (svi), a posle okupljanja u Berlinu nastavljeni disonantni tonovi i delovanje na domaćoj sceni ovih i drugih opozicionih faktora u Srbiji.

Dve decenije kasnije, isti svetski centri političke moći ne mešaju se u toj meri u napore sadašnjih srpskih opozicionara da skinu režim predsednika Aleksandra Vučića koji je te 1999-e, u svojstvu ministra za informacije, povodom skupa u Berlinu izjavio: “Da sam na njihovom mestu ja bih se odmah ubio”.

Trenutno je njihov fokus na posredničkom pokušaju relaksiranja odnosa vlasti i protivnika iste u vezi predizbornog ambijenta i izbornih uslova, uz naglašeno nastojanje da se zagovornici bojkota parlamentarnih izbora sledeće godine privole na odustajanje od takve odluke.

“Nije na meni da sudim niti da se mešam u bilo čiju odluku. Ali, ja slušam i razgovaram sa svim političkim akterima. Sačinili smo javni izveštaj o napretku u važnim segmentima, uključujući one koje je tražila opozicija. Takođe, rekli smo da smo mogli da postignemo i više da se uključila opozicija koja bojkotuje i da je u potpunosti iskoristila šansu koju smo ponudili u dijalogu. Za demokrate, dijalog je uvek najbolji instrument za postizanje ciljeva, bojkoti predstavljaju „tup“ instrument, koji retko donosi dobre rezultate… Zapanjena sam svaki put kada posetim Beograd niskim nivoom političke kulture – dijalog i uzajamno razumevanje zamenjeni su govorom mržnje, dezinformacijama i zastrašivanje… Ono što me zabrinjava jeste činjenica da ima još nekoliko meseci do predizborne kampanje a negativna retorika je u rizičnoj eskalaciji. Stoga, pozivam sve odgovorne političare da se uzdrže od verbalnih napada, zastrašivanja, lažnih vesti, govora mržnje. Isto važi i za medije. Posao nas u EP-u jeste da poboljšamo izborne uslove i okruženje, uključujući pozivanje na odgovornost za ponašanje i standarde političkog ponašanja, i da podržimo Srbiju na putu ka EU, pa očekujem da svi zajedno preuzmemo tu odgovornost”, rekla je između ostalog u nedavnom intervjuu za Danas posrednica u međustranačkom dijalogu iz Evropskog parlamenta Tanja Fajon.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari