Kako je Ministarstvo „izgubilo“ hiljade korisnika?

Ovo bi bio zaključak koji bi se mogao izvući iz nalaza koje je predstavila Državna revizorska institucija, koja je kontrolisala efikasnost raspodele i korišćenja namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.

Izveštaj DRI tako konstatuje da je u periodu od 2019. do 2021. godine Ministarstvo rada dalo 1,9 milijardi dinara lokalnim samoupravama za usluge socijalne zaštite.

Taj novac međutim raspoređivan je na osnovu netačnih podataka pa se dešavalo da samouprave kojima je i te kako potreban ne dobiju ni dinara a druge bogatije sredine dobiju milione.

Takođe, nije ni kontrolisan način trošenja para te se dešavalo da u pojedinim mestima novac bude potrošen na limarske radove.

Problem nisu bile samo pare već i neažurnost Ministarstva rada zbog čega se dešavalo da pojedine lokalne smaouprave godinama čekaju licence da njihovi centri mogu da pružaju određene usluge. Pošto ih nisu dobijali, oni su usluge obezbeđivali u nelicenciranim ustanovama.

Iz Ministarstva rada u odgovorima Danasu kažu da su prihvatili preporuke DRI iz izveštaja, jer su i njihove analize pokazale probleme.

Oni dodaju da je u poslednjih godinu i po dana došlo do značajnog pomaka u raspodeli i kontroli upotrebe sredstava, ali i da je potrebno nastaviti sa radom, te da je potrebno da se lokalne samouprave obuče i shvate značaj socijalnih usluga.

Netačni podaci

Prilikom donošenja odluke koliko će novca određena lokalna samouprava dobiti za socijlane usluge uzima se obzir niz kriterijuma uključujući i broj korisnika.

Ovi kriterijumi se definišu kako bi novac bio pravično raspodeljen odnosno kako bi sredstva dobili onima kojima je to i potrebno. Kriterijumi su definisani Uredbom o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti, koja je promenjena 2021.

Ministarstvo međutim kriterijume nije uvek poštovalo u periodu od 2019. do 2021, odnosno koristilo je nepotpune i netačne podatke o broju korisnika.

Ministarstvo rada navelo je tako da je broj korisnika usluga izvuklo iz baze Republičkog zavoda za statistiku za 2019. i 2020.

Međutim, kada je DRI izvršio uvid u baze RZS, ispostavilo se da se podaci RZS ne poklapaju sa podacima koje je koristilo Ministarstvo za rad, a za koje je navelo da su podaci RZS.

Istovremeno, tokom 2021. godine Ministarstvo je pored baze RZS koristilo i svoje podatke. Kada je ova kombinacija primenjena, hiljade korisnika socijalnih usluga su nestali, pa je recimo u Kučevu taj broj smanjen za preko 90 odsto odnosno sa 3.070 na 232.

U apsolutnim brojevima je još gore. Kruševac je izgubio preko 17.000 korisnika a Kraljevo više od 10.000.

Još jedan od kriterijuma prilikom odluke o visini sredstava je i broj korisnika čije se usluge finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava.

Ministarstvo rada navelo je da je ovaj broj dobilo na osnovu izveštaja samih lokalnih samouprava.

Problem je međutim što pojedine samouprave nisu redovno dostavljale izveštaje, kao i to što su pojedini izveštaji bili nečitki i nepotpuni.

Predstavnici Ministarstva za rad su naveli da su u tom slučaju koristili podatke iz poslednjeg dostavljenog izveštaja.

Međutim, kada je DRI proverio ove navode, ispostavilo se da oni nisu tačni.

– Proveravajući navode Ministarstva za rad, utvrdili smo da je Ministarstvo za ove JLS navodilo da nemaju korisnike prava i usluga iz nadležnosti JLS, te im po ovom kriterijumu nije obračunavalo namenski transfer – piše u izveštaju.

Sve ovo zajedno znači da se novac ne raspoređuje na pravičan način zbog čega su određene sredine iako bogatije dobile više para dok su one ugroženije ostale bez sredstava.

Primera radi Bujanovac uopšte nije dobio novac 2019, a Sjenica je dobila 65 odsto manje para.

Zbog toga DRI daje preporuku da Ministarstvo obezbedi pouzdane podatke iz svoje nadležnosti.

Ništa ne znamo i ništa ne pitamo

DRI je utvrdio i da Ministarstvo ne kontroliše utrošak novca.

Tokom 2019. čak 55 odsto lokalnih samouprava koje su dobile sredstva nisu dostavile izveštaje o njihovom trošenju. Situacija se poboljšala narednih godina, pa u 2020. šest odsto samouprava nije dostavilo izveštaj a 2021. sve su dostavile.

Iako je napravljan napredak, ispostavilo se da, kako navodi DRI, samouprave nisu dostavljale „potpune i čitljive izveštaje“.

Ali čak i to ništa ne znači pošto je DRI utvrdio da Ministarstvo nije radilo analizu podataka, što je obrazloženo manjim kadrovskim kapacitetima tokom pandemije.

Dodatan problem je i činjenica da pojedine lokalne samouprave neutrošeni iznos namenskih transfera nisu vraćale u budžet Srbije.

Tako 2020. nije vraćeno 36 miliona dinara a naredne godine 12 miliona dinara.

Istovremeno, i novac koji je trošen nije trošen uvek na adekvatan način pa je povremeno korišćen i za jednokratnu pomoć ugroženim porodicama.

Drastičan primer predstavlja Bela Crkva, koja je deo sredstava iz 2020. potrošila na građevinski materijal i limarske radove, što je protivno zaključenom ugovoru.

Usluge bez licence

DRI je utvrdio da su određene lokalne samouprave pružale usluge preko centara koji nisu imali licencu.

Licenciranjem ustanova osigurava se da korisnici dobijaju adekvatnu i pravu uslugu ispunjavajući osnovne standarde.

Postupak licenciranja vodi se pred Ministarstvom rada. DRI je međutim utvrdio da je proces licenciranja trajao u proseku i dve godine. Postoje primeri da je trajao i po šest godina ali i da nikada nije okončan. U tom međuperiodu pojedine organizacije obezbeđivale su usluge za koju nemaju licencu.

Tako je primera radi Negotin od 2019. do 2021. obezbeđivao uslugu pomoć u kući preko centra za socijalni rad, za koju nije imao licencu.

Negotin je predao zahtev 2016, ali nije dobio odgovor od Ministarstva punih šest godina.

Tokom 2021. godine 146 lokalnih samouprava dobilo je namenske transfere. Najviše sredstava dobile su samouprave iz Šumadije i Zapadne Srbije.

Nakon izveštaja DRI, Ministarstvo treba da sačini odzivni izveštaj u kome navoidi kako će ispraviti uočene nepravilnosti.

Ministarstvo rada: Prihvatili smo preporuke DRI

U odgovorima Danasu iz Ministarstva rada napominju da je DRI revidirala reviziju u 2022. godini i kažu da su prihvatili preporuke DRI pošto je i njihova analiza takođe pokazala probleme.

– Nalaz DRI sa preporukama je Ministarstvo prihvatilo, jer je Ministarstvo analizom namenskih transfera u 2021. godini već samo uočilo probleme u sprovođenju ove mere javne politike, pa je iz tog razloga i izmenjena i dopunjena Uredba o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti radi bolje kontrole namenskih transfera – navode iz Ministarstva.

Oni dodaju da su i Ministarstvo i DRI stava da je promenom Uredbe u 2021. godine došlo do značajnog pomaka u raspodeli i kontroli namenske upotrebe sredstava, da je potrebno nastaviti sa radom, ali i da su ove izmene tek početak i da treba i da se lokalne samouprave obuče i shvate značaj socijalnih usluga u lokalnoj zajednici i njihovo razvijanje.

– Uz pomoć donacije GIZ-a radi se „eks-post” analiza Uredbe o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti, koja treba da obezbedi formulisanje jednostavnijih kriterijuma za raspodelu, uz kontrolu namenske upotrebe sredstava i dalje razvijanje usluga posebno inovativnih usluga u zajednici – kažu iz Ministarstva.

Oni ističu i da je u periodu pandemije korona virusa mnoge usluge nisu mogle da se sprovode.

Upitani o kontroli trošenja novca, iz Ministarstva kažu da se radi na tome da se i „ovaj segment mehanizma unapredi kroz digitalizaciju i automatsku obradu podataka koje se prikupljaju iz jedinica lokalnih samouprava“.

Oni dodaju i da analiziraju kontrolu trošenja sredstava „kako bi se omogućio uvid u moguće pravce reforme sistema finansiranja kojima se podstiču manje razvijene jedinice lokalne samouprave da na najefikasniji način koriste sredstva iz namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.“

Iz Ministarstva zaključuju da je Uredba o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti iz 2016. u velikoj meri ostvarila svoju svrhu tako što je podstakao manje razvijene JLS da deo svojih budžetskih sredsatva opredeljuju za finansiranje usluga socijalne zaštite.

-U tom smislu, poslednjih godina beleži se rast broja licenciranih pružaoca usluge pomoći u kući starijim licima, kao i usluga lični pratilac deteta i personalni asistent – navode iz Ministarstva.

Bez pomoći starijima
DRI je utvrdio i da namenskim transferima nisu bile finansirane inovativne usluge kao ni usluge od posebnog značaja kojima se pomaže očuvanje prirodne porodice i ostanak dece u porodicama kao i podrška starijima od 65 u seoskim sredinama.