Kako je napad na SAD pokrenuo njen rat sa teroristima

„Lideri talibana su u razgovorima sa pakistanskom delegacijom postavili uslove za izručenje saudijskog disidenta Osame bin Ladena koji je osumnjičen za prošlonedeljne terorističke napade na Nujork i Vašington.

Talibani zahtevaju da Bin Ladenu bude suđeno u neutralnoj zemlji, a Avganistanu budu ukinute sankcije, da bude obustavljena isporuka oružja Severnoj alijansi, a zemlji bude pružena finansijska podrška“, tako glasi uvog tadašnjeg teksta u listu Danas.

Pregovori dvočlane talibanske delegacije i predstavnika pakistanske države vođeni su u Kabulu, pri čemu je domaćin sastanka zastupao stavove i interese SAD.

„Zasad je nesjasno da li će Savet talibana razmatrati izručenje Bin Ladena, glavnog osumnjičenog za prošlonedeljni napad na SAD, u skladu sa američkim zahtevima, niti da li je ovlašćen da to čini s obzirom na neprikosnoveni autoritet njegovog glavnog „zaštitnika“ Mulaha Omara“.

Pomenuti talibanski vođa sazvao je u isto vreme Savet verskih vođa, s opcijom prisustva pakistanskih pregovarača, čija je misija bila i da drugu stranu upozori na mogućnost oružanog napada SAD na Avganistan.

„Lideri talibani su u nedelju tokom čitavog dana upućivali poruku stanovništvu „Ostanite jedinstveni i pripremajte se za „džihad“ protiv američkih osvajača, navodi talibanska novinska agencija“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Dok su Amerikanci tvrdili da je zločin nad njenim nedužnim stanovništvom osmislio i organizovao vođa militantne islamističke organizacije Al Kaida, prethodno poznat po novčanoj, logističkoj i kadrovskoj pomoći otporu talibanske vlasti Rusiji tokom invazije vojske najveće zemlje sveta na Avganistan, njegovi istomišljenici iz ove zemlje su ga branili od takvih optužbi.

„Vođe talibana saoptile su da je saudijski disident Osama bin Laden, koji je pre nekoliko godina našao utočište u Avganistanu, pogrešno osumnjičen za terorističke napade na Njujork i Vašington“.

Amerikanci su saudijskom bogatašu, nasledniku uspešne građevinske kompanije i čoveku svojevremeno bliskom saudijskoj kraljevskoj porodici, na teret stavljali i napade na njihove ambasade u Africi 1998. godine.

„Optužbe protiv Bin Ladena su neosnovane i izgovor za napad na Avganistan“, navela je tamošnja državna novinska agencija, a preneo Danas.

A, kada su percepcije fundamentalno različite onda je krah pregovora neminovnost, pa je usledio američki Rat protiv terorizma, kako su ga nazvali zvaničnici SAD. Tokom istog je svrgnuta talibanska vlada, posle čega su njeni sledbenici otišli u gerilsku borbu sa oružanim snagama jedne od svetskih sila.

Bin Laden, kog se porodica odrekla 1994. godine, a domovina mu oduzela pasoš kada je okrvavio ruke, pronađen je i likvidiran 2011. godine u Pakistanu.

Kad je sukob postao najduži američki rat, koštajući zemlju procenjenih 978 milijardi dolara i više od 2.300 vojničkih života, postao je izuzetno nepopularan među Amerikancima, a pozivi na njegovo okončanje postali su sve glasniji, pa je prethodni predsednik Donald Tramp vodio pregovore sa talibanima, a to rezultiralo potpisivanjem sporazuma u februaru 2020. godine.

„Uzgred, uglavnom smo izašli iz Avganistana. Bili smo tamo 19 godina. Sada odlazimo“, hvalio se Tramp tokom svoje izborne kampanje.

SAD su pristale da povuku preostale trupe iz Avganistana, a talibani su obećali da neće dopustiti Al Kaidi niti bilo kojoj drugoj ekstremističkoj grupi da operiše u oblastima pod njihovom kontrolom. Isti „papir“ predviđao je i razmenu zarobljenika, kraj sankcij protiv talibana i njihove naknadne pregovore sa avganistanskom Vladom, da bi se utvrdilo ko i kako će vladati zemljom u budućnosti.

Trampov naslednik Džo Bajden nastavio je istu politiku prema Avganistanu, uz obećanje „Neću poslati još jednu generaciju Amerikanaca u rat u Avganistanu bez razumnih očekivanja da se postigne drugačiji ishod“, i predviđanje „Verovatnoća da će talibani zauzeti sve i vladati čitavom zemljom vrlo je mala“.

Realnost ga je demantovala, talibani su „preplavili“ celu zemlju i preuzeli sve komande u državi, nakon što je SAD i definitivno stavila tačku na rat čije se civilne žrtve i stradali pripadnici oružanih snaga Avganistana mere stotinama hiljada ljudi.

„Ako ništa drugo, razvoj događaja iz proteklih nedelju dana samo dodatno potvrđuje da je okončanje američkog vojnog učešća u Avganistanu bilo prava odluka“, rekao je Bajden prošlog meseca.

Naravno, stav talibanskog vođe Muhameda Abasa Stanikzaija je potpuno drugačiji, iako je njegova nesrećna zemlja simbol masovnog izbeglištva.

„Nema nikakve sumnje da smo dobili rat“, smatra on.