Park ćirilice u Bajinoj Bašti/Foto: Privatna arhiva„Uslišite, Sloveni, vsi slovo, ježe krjepit srca i umi“, reči su Svetog Ćirila i glavna poruka u Parku ćirilice, prvom u Srbiji, koji je otvoren u Bajinoj Bašti.
Bele klupe u obliku otvorenih knjiga, bukvara i čitanki sa ćiriličnim pismom. Ćirilična tastatura na kojoj se, takođe, može sesti. Citati iz dela srpskih pisaca na ćirilici. Dečje igalište. Veliki i položeni cvetni aranžman ćiriličnog slova „ć“. To je deo sadržaja jedinstvenog parka, za koji lokalna vlast najavljuje da će postati nova znamenitost grada kraj Drine.
Na edukativnim tablama je predstavljeno ćirilično pismo, njegova istorija i značaj Račanske prepisivačke škole. Podseća se na Vuka Stefanovića Karadžića, Isidoru Sekulić, Duška Radovića i Dobricu Erića, kao i na kulturno-istorijsko nasleđe i turističke lokalitete Bajine Bašte.
Izgled mobilijara i sadržaje u Parku su osmišlili Siniša Spasojević i arhitekta Miloš Jelisavčić iz Bajine Bašte. To je prvi takav park u Srbiji, čija namena je, kako objašnjavaju njegovi inicijatori, negovanje i promovisanje srpskog ćiriličnog pisma, uz isticanje da je u blizini manastir Rača iz 13. veka, u kome su monasi osnovali Račansku prepisivačku školu.
Pre tri godine, lokalna skupština je jednoglasno usvojila Deklaraciju o zaštiti i negovanju ćirilice. Osnovala je manifestaciju „Ćirilična baština“, u martu prošle godine je prihvatila i inicijativu za izgradnji Parka ćirilice, koju su pokrenula dvojica tadašnjih odbornika SRS.
Radovi, koji su simbolično počeli na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembra prošle godine, kako je tada rečeno, opštinski budžet bi trebalo da koštaju oko 10,5 miliona dinara i da se završe za tri meseca.
Park je otvoren u centru grada, u okviru manifestacije „Ćirilična baština” koju su. od 21. do 24.maja, organizovali ustanova „Kultura“, Turistička organizacija Tara-Drina i Kancelarija za mlade, uz pokroviteljstvo Opštine Bajina Bašta.
„Ćirilica je značajna za očuvanje našeg identiteta. Veliki broj dece u Parku ćirilice govori o tome da će on biti izuzetno posećen, da će mnoga deca svoje prve korake napraviti u njemu i da će, kroz igru, učiti prva slova naše azbuke“, ocenila je predsednica opštine Vesna Đurić.
Siniša Spasojević, jedan od incijatora osnivanja Parka ćirilice i predsednik organizacionog odbora te manifestacije, objasnio je da je cilj bio da se u centru grada osmisli prostor koji će podsećati na značaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma, ali i na važnost Račanske prepisivačke škole i manastira Rača.
Osim otvaranja Parka, održana su predavanja, radionice, kultuno-umetnički programi, debata gimnazijalaca o ćirilici i latinci, pozorišne predstave, otvorene izložbe…
Jedan od gostiju bio je prof. dr Milo Lompar, koji je održao predavanje „Sporovi oko ćirilice“, a kome je predsednica opštine uručila zahvalnicu za „posebno isiticanje u zaštiti i negovanju ćirilice“.
„Kao pojedinci, trebalo bi da vršimo kontinuirani pritisak na činioce vlasti i politike da sistematski unaprede položaj ćirilice u javnoj sferi. Na taj način, posredno, uklanjamo neke nevidljive faktore, poput kompleksa krivice, pitanja kulturne inferiornosti koju, ustvari, iz pozadine uređuju nebrižljiv odnos prema kulturnoj istoriji i položaju ćirilice“, poručio je Lompar, uz pojašnjenje da bi ti pritisci „trebalo da budu nenasilni i demokratski“.
Među onima koji su govorili o srpskoj ćirilici bio je i Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, osnivač humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo, kome je uručena „Ćirilična darovnica“, glavna nagrada manifestacije.
U obrazloženju se navodi da mu je nagrada dodeljena „zbog velikog doprinosa u očuvanju srpskog nacionalnog pisma, otvaranja škola na srpskom jeziku u inostranstvu, pomoći školama na Kosovu i Metohiji, učešću u Karavanu kulture govora, kao i zbog toga što koristi ćirilicu u objavama na društvenim mrežama, prepoznajući koliko je ovo pismo značajno za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta“.
Važnost ćirilice
„Ćirilična priznanja su mi uvek najdraža. Znam koliko je bitno za ljude u dijaspori i njihovu decu da znaju srpski jezik i ćirilicu. Ono što je još važnije je da mi u Srbiji negujemo ćirilicu, zato što ako dete, koje se trudi u Cirihu ili Parizu da nauči pismo svojih predaka, dođe ovde i vidi da je sve na latinici, ono će da se zapita -zašto da se trudim da naučim ovo prelepo pismo, ako ga niko ne koristi u Srbiji“, poručio je Gujon.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
