Mladen Šljivović, nastavnik fizike, od svog predmeta napravio je jedan od najomiljenijih predmeta za zaječarse gimnazijalace.
“Da li fiziku zna neko ko će da ponovi sve formule, da od reči do reči ponovi lekciju i uradi svaki zadatak iz zbirke, ili fiziku zna neko ko može da objasni neku pojavu koju posmatra“, logika je kojom se vodio taj nastavnik.
Prema njegovim rečima, kad je počeo da radi kao nastavnik fizike u Gimnaziji u Zaječaru, očekivao je od učenika sve ono što su njegovi nastavnici očekivali od njega dok je bio srednjoškolac.
“Međutim, počeo sam da radim i u Medicinskoj školi i shvatio da ta deca imaju četiri godine fiziku, a da je program zasnovan potpuno na matematičkom formalizmu gde posmatramo jednačine, a ne pojave. I naravno da oni ne vide značaj fizike u njihovom zanimanju. I, kasnije, kad sam prešao u osnovnu školu, gde sa učenicima krećete od nule i kada je jasno da još ne poznaju dovoljno matematiku, onda se u jednom momentu postavi pitanje šta zapravo znači znati fiziku? Da li fiziku zna neko ko će da ponovi sve formule, da ponovi lekciju koju sam predavao, da uradi svaki zadatak iz zbirke ili fiziku zna neko ko može da objasni pojavu koju posmatra”, navodi Šljivović.
On ističe da većina nastavnika, kao i on nekada, ima pristup “da u svojoj učionici oni predaju, a učenici ponavljaju, oni daju zadatke, a učenici rešavaju”.
“Ali, ni jednog momenta se mi ne zapitamo gde je to gradivo oko nas? Zašto nam je hladno kad izađemo iz vode i kakve to veze ima sa oblikom kišnih kapi? Zašto nas „pecne“ struja kad se uhvatimo za neki predmet? Recimo primer na koji smo naleteli jedna devojka i ja, koju sam spremao za međunarodno takmičenje: flaša se ohladi, stavi se novčić preko i onda se flaša ubaci u toplu vodu i nakon nekog vremena novčić krene da skače”, objašnjava Šljivović i dodaje:
“Problem je prilično jednostavan, lako se opisuje – vazduh unutra se zagrejao, došlo je do povećanja pritiska, novčić se podigao, vazduh je iscurio, novčić je pao i sad se taj proces ponavlja. Međutim, kada probate matematički da opišete, to nije naivno. I sad se postavlja pitanje: šta u stvari treba učenik recimo društvenog smera ili osnovne škole kad završi školu da zna od ta dva – da li on treba da koristi isključivo matematički formulisanu fiziku, ili on treba da počne da posmatra svet i da ga objašnjava pomoću zakona”, upitao je Mladen Šljivović.
Za ovog nastavnika fizike iz Zaječara nema dileme, on veruje u ovo drugo – da je potrebno da učenik počne da posmatra svet i da ga objašnjava pomoću zakona.
“Počeo sam da uvodim neke nove, ne toliko metode, koliko nove načine ispitivanja. Jednom godišnje moji učenici moraju da urade neki eksperiment. Taj eksperiment mora da osmisli i pripremi sam učenik, i ne sme da se ponove dva ista eksperimenta u jednom odeljenju, a učenik mora da objasni pojavu koju demonstrira koristeći se gradivom koje smo učili na času, i tako ih umesto ponavljanja lekcija ispitujem kroz primenu naučenog”, ističe ovaj nastavnik iz Zaječara.
Kako Šljivović kaže za Danas, kroz sam proces u kom učenik istražuje dok traži eksperiment, dok posmatra šta su drugi uradili da se ne bi ponovio, on u stvari uči mnogo više.
“Sa druge strane ja vodim i sekciju fizičara, i to su u stvari momci i devojke koji su rešili da se bave ozbiljno fizikom. Sa njima vodim pripreme za takmičenja na kojima su zadaci na izuzetno visokom nivou. Oni uživaju u tome i zato stalno idemo napred. Bilo bi pogrešno da ja uđem u odeljenje i da kažem sad ćete vi svi da radite na tom nivou. Deca imaju različita interesovanja. U stvari bukvalno smo fiziku pretvorili u bauk umesto da je pretvorimo u predmet koji objašnjava prirodu”, precizira on i dodaje “da želi da učenici steknu naučnu pismenosti, da sutra – prekosutra, kad vide neku pojavu u prirodi razumeju šta se dešava”.
O nastavnicima koji prilikom ispitivanja, pokušavaju da iz učenika “izvuku” ono što ne zna, nema lepo mišljenje.
“Nije poenta odgovaranja da ti nađeš učeniku rupu u znanju, nego je poenta da on i tad nešto nauči. Ja ako shvatim da učenik nešto nije razumeo, pokušam da ga kroz razgovor navedem na objašnjenje. To je problem sa ispitivanjem kao takvim, u kome si ti, u momentu kada predaješ – prijatelj deci, neko ko im pomaže da nauče. Međutim u momentu kada ispituješ ti si neprijatelj – jer tražiš šta nisu naučili. I onda dođemo do paradoksa da što više predaješ, to ćeš više ispitivati, i to je taj neprijateljski odnos u kome učenik i nastavnik jure ocene, a ne znanje ”, objašnjava naš sagovornik i dodaje “da se učenicima mora objasniti da ni (ne)znanje nije strašno, pošto se dešava da nešto ni nastavnici ne znaju”.
Prema njegovim rečima, godinama je pokušavao da primeni isti metod rada sa učenicima, kao što su radili nastavnici, kada je on bio srednjoškolac, ali je onda shvatio u šta se to pretvara.
“Oni beže sa časova, ti postaješ bauk, predmet postaje omražen, i šta postižemo time? Ništa. E sad ide onaj deo što ja i dalje ne želim da se predam, ali vidim da je nekadašnji način rada izgubio smisao. Bile su mi potrebne godine borbe da ubedim sebe da uopšte ne moram da kopiram onu stariju gardu profesora, da je ovo novo vreme, i da treba imati nove metode, nove načine rada”, objašnjava Šljivović kako je počeo da primenjuje nov način učenja i ispitivanja.
Nagrade koje su usledile – Svetosavska 2022, National teacher award 2021, i pre toga, Najbolji edukator 2018. godine, pokazale su mu, kako on kaže za Danas, “da je na dobrom putu”. Pred kraj ove godine prvo u evropi je dobio titulu Expert Scientix ambasador za STEM School label.
“Još ima posla. Još uvek pokušavam da pronađem pravi način, pravi odnos, da definišem kriterijume i da kažem ovo moramo da odbacimo, ovo mi je bitno kod učenika, hoću da se ponašam ovako. Druga stvar, sam odnos u poslednjih nekoliko godina je više prijateljski, nije više klasično „ja profesor – autoritet“, nego jednostavno sad mi zajedno radimo, predstavimo problem i onda pokušavamo da nađemo rešenje”, kaže nastavnik Šljivović.
Njegova najveća radost je prostor koji su nedavno otvorili, Mejkers lab.
“Učenici dolaze popodne. Ostaju da uče, da se vežbaju. Organizovali su i klubove društvenih igara, a vidim da je i šah popularan. Još uvek ništa nije uništeno, sve je na svom mestu i mejkers je postao njihov okupljač. Imamo takav odnos da možemo da se dogovorimo oko svega”, objašnjava Šljivović svoji odnos sa učenicima.
Šljivović još ističe da je sa učenicima učio termodinamiku kroz proces pravljenja pekmeza, ali i da su pravili muzičke instrumente pa su akustiku predavali na taj način.
“Obilazili smo okolne fabrike i pričali sa zaposlenima o važnosti nauke za njihov posao, učili smo fiziku u teretani, i sve je to dovelo do toga da neko prepozna, i da reši da uloži prilično velike pare u renoviranje jednog dela škole koji je bio zapostavljen. Ovo se sad zove Mejkers lab, a do skora su ga nazivali šupicom. I nakon toga Centar za promociju nauke otvara Naučni klub u Zaječaru. Mi smo prva škola koja je dobila naučni klub. To nam sada otvara vrata da i kolege i ja možemo da radimo još bolje. Mejkers lab i Naučni klub su dva, bliska, ali odvojena koncepta”, objasnio je Šljivović.
Kako kaže sagovornik Danasa, najveći problem trenutno fizike u Srbiji je što su “stavili” sve i svašta, a smanjili broj časova.
“Meni nije toliko problem da ispredajem, ali po ovom sadašnjem planu i programu imam toliko nastavnih jedinica, toliko časova da ispredajem da nemam kada da to provežbam sa učenicima. U sistemu jednostavno nema vremena da približimo gradivo deci. I uporno već godinama niko ne reaguje na to. Ceo školski sistem se svodi na to da mi uporno nastavnicima ubacujemo obaveze oko planova, izveštaja, timova, a da smo iz vida izgubili decu. Tvrdim da ne samo da fizika ne bi bila više omraženi predmet, nego više ne bismo imali omražene predmete, kad bi nastavnici imali veću slobodu i manje birokratije u radu sa decom”, precizira on.
Šljivović kaže da jedan veliki broj ljudi ga podržava i prati, i da su shvatili da taj put ide na dobru stranu, ali postoji još uvek i ona stara škola nastavnika koja ne prihvata promene i koja ne može ni da zamisli drugačiji vid časova.
“I to je problem. Ne znam šta će se dogoditi za jedno desetak godina. Nastaće jedna smena generacija u prosveti. Biti nastavnik toliko nepopularno zanimanje i nama već godinama ne dolaze najbolji, već oni koji sticajem okolnosti ne mogu da nađu drugi posao, i ja se iskreno plašim za budućnost prosvete”, zaključio je nastavnik Mladen Šljivović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
