Kako je Nebojša Bakarec uvredio Anu Brnabić? 1Foto FoNet/Vlada/Peđa Vučković

„Za sedam godina na čelu Vlade Srbije, Ana Brnabić je pokazala da je sposobna, dorasla, dostojna, vredna, pristojna, hrabra, skromna i uravnotežena osoba. Pokazalo se da nije „fikus“, već LIČNOST čvrstog karaktera“, napisao je u svom autorskom tekstu Nebojša Bakarec, član Predsedništva SNS, o odlazećoj predsednici Vlade.

Konstatujući da je „svojim jakim karakterom, pristojnim i nenametljivim ponašanjem i pozitivnom ličnošću, učinila za građane više dobrog nego bilo koja žena u istoriji Srbije“, Bakarec je buduću predsednicu parlamenta nazvao „Ana Orleanka Brnabić – Majka hrabrost“.

Želeći da joj udeli kompliment Bakarec je zapravo uvredio Anu Brnabić upoređujući je sa likom iz čuvene drame Bertolta Brehta.

Primetio je to i profesor prava Bojan Pajtić koji je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks prokomentarisao da je Breht sintagmom “Majka hrabrost” ironično nazvao svoju junakinju, inače kukavicu, kriminalku i lažljivicu.

Na to je reagovao Bakarec, pojašnjenjem da naziv njegovog teksta jasno ukazuje da Anu Brnabić upoređuje sa Jovankom Orleankom, a da drugi deo naslova „Majka hrabrost“ nema veze sa komadom Bertolta Brehta.

„Majka hrabrost je široko rasprostranjena sintagma. Ana Brnabić je MAJKA svog sina, i veoma HRABRA žena. Majka hrabrost. Što se tiče Brehtove drame, Pajtić besramno falsifikuje sadržaj te drame i netačno prikazuje glavnu junakinju“, tvrdi Bakarec.

Kao dokaz nudi to što o Majci hrabrost piše na Vikipediji, koja Brehtovu junakinju opisuje kao dobru majku, toplu osobu, žrtvu okolnosti i posla koji je izabrala.

„Nigde na Vikipediji nema Pajtićevih laži da je glavna junakinja drame „Majka hrabrost“ kukavica, kriminalka i lažljivica. Davno sam gledao tu dramu u pozorištu, pa potvrđujem to što piše Vikipedija“, napisao je Bakarec.

 

– Vikipedija i nije pouzdan izvor, a najbolje je da gospodin ipak pročita delo o „toploj“, „dobroj“ osobi koja „pokušava“ da bude dobra majka. Nemci su takve pokušaje svoje države prilično platili – komentariše Vesna Vojvodić Mitrović, profesorka srpskog jezika i književnosti, tvrdnje funkcionera SNS.

Ona ukazuje da se ne može izraz koji je postao pojam za sebe, frazem sa jasnim značenjem, koristiti u doslovnom smislu.

– Mogao je upotrebiti sintagmu „hrabra majka“, ali zašto bi taj segment Aninog života, zaboga, u ovom trenutku bio relevantan građanima Srbije – pita Vojvodić Mitrović.

Komentarišući to što je Bakarec Anu Brnabić uporedio sa književnim likom koji ni po čemu nije pozitivan, naša sagovornica veruje da je ovde očito reč o potrebi ljudi koji su visoko kotirani u politici da deluju obrazovano i da njihove reči zvuče fascinantno najširoj publici.

– Međutim, bojim se da se vrlo često to pretvara u neku vrstu opsene ili fascinacije onih koji takođe ne znaju o čemu je reč. Može delovati ljudima koji nisu prelistali Brehta ili gledali epsko pozorište da je priča o Majci hrabrosti zapravo priča koja veliča pozitivne karakteristike – kaže Vojvodić Mitrović.

Pojašnjava da je Breht ovo delo pisao 1939. godine, osećajući svojim umetničkim senzibilitetom koje zlo se nadnosi nad Evropu, ali i šire.

– Postoji beleška da je Breht upravo u vezi sa ovim delom rekao „neka drugi govore o svojoj sramoti, a ja govorim o svojoj“ u smislu da je pravi intelektualac dužan da progovorio o problemima koji se tiču njegovog društva i države. Mislim da bi bilo precenjivanje gospodina Bakareca tvrditi da je on tim iskazom želeo da ukaže na izvesne probleme koje država Srbija trenutno ima – komentariše Vojvodić Mitrović.

Prema njenim rečima, Majka hrabrost jeste simbolički Nemačka koja u to vreme svojim postupcima ispiriše Brehta, bez obzira na činjenicu da je radnja drame smeštena u 17. vek.

– Lik Majke hrabrosti je zapravo ratni profiter koji suštinski ne brine o svojoj deci, o njihovoj sudbini, niti je za nju važan etički princip odnosa prema dobru i zlu. Za nju je smisao ono što joj je korisno, to joj je dobro, pa neka i cena bude visoka, a ta cena tokom radnje uključuje i sudbine njene dece. Bojim se da ovim iskazom političar Bakarec nije pokazao samo neznanje iz kulture, nego je možda i nevoljno pokrenuo u javnosti razmišljanje da se ta iluzija o najboljima među nama koji upravljaju celim društvom sada kao bumerang vraća onima koji tu iluziju kreiraju – ističe Vojvodić Mitrović.

Ona kaže da je Bakarec Anu Brnabić doveo u vezu sa dva lika: jedan je istorijski – Jovanka Orleanka, koja je posle smrti dobila epitet svetiteljke, mučenice i stradalnice za određene državotvorne ideje, a s druge strane je lik ratne profiterke koja ne preza ni od kakvih postupaka.

– Zanimljivo je kako je Breht oblikovao taj lik. Čovek bi stekao utisak da ta junakinja radi neke stvari u neznanju i da će u trenutku kada spozna posledice svog činjenja, da promeni svoj odnos prema aktuelnom društvenom trenutku. Međutim, ne. I onda shvatate da je to biće nesposobno da percipira porodične, društvene, moralne vrednosti. Tu nema nikakvih moralnih principa osim utilitarnih, a oni potkopavaju svaku etiku koja bi trebalo da bude dominantna u jednoj društvenoj zajednici. Ako je Bakarec svojim imenovanjem predsednice Vlade i buduće predsednice Skupštine Srbije želeo da kaže ili je možda rekao da je ta vrsta utilitarnog odnosa prema društvenoj stvarnosti nešto što je uspeh u karijernom smislu, a da je to vredno da se sve moralne skrupule odbace, tu onda nema misterije. Onda je važno to pročitati i reći da ja kao građanka želim ili ne želim da u budućnosti dam svoj glas jednoj takvoj političkoj stranci koja profiliše da svi treba da verujemo da nam je dobro ako nas vodi osoba moralnog koordinatog sistema kao što je Majka hrabrost – ističe Vojvodić Mitrović.

Ako se ova priča bude malo više pominjala u javnosti naša sagovornica očekuje da se oglasi „najbolji tumač književnosti među svima nama“ i da nam kaže pravu istinu o liku Majke hrabrosti.

Vesna Vojvodić Mitrović kaže da je možda bilo bolje da Bakarec nije na ovaj način hvalio Anu Brnabić, jer čak i da se ona pronađe u liku Majke hrabrosti, misli da joj nije korisno da se na ovakav način o njoj javno govori.

Naša sagovornica se nada da će, kao što je skandal sa „Dorotejom“ motivisao mlade da sada pročitaju, ova formulacija Bakareca navesti građane da se vrate Brehtu ili da ga po prvi put pročitaju.

– Ne samo da bi shvatili kakav je lik Majka hrabrost nego da uvide šta veliki umetnik kaže o ratu, o čovekovom pokušaju da se u tom ratu „nađe i snađe“ i na koji način agresivna, uporna i bezosećajna ideja da je samo važno da se formalno govori o nekakvom uspehu i napretku, može da uruši bukvalno sve što se dodirne. Ja mislim da upravo ta vrsta retorike da se nama građanima agresivno, uporno i često bezosećajno govori kako smo na najboljem putu i kako smo napredovali jako mnogo u svim segmentima života, da ta ideja pokazuje sve više svoje pukotine, a da je možda istina suprotna, kao u Brehtovom delu – ističe Vojvodić Mitrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari