Kako je obeležen prvi Dan Evrope u Srbiji pre 20 godina

Petnaest zemalja članica Evropske unije, preko svojih ambasada i diplomatskih službenika, Beograđanima su pružile „putovanje kroz Evropu“, prvo u nizu, o čemu je pisao dnevni list Danas u svom broju za 9. maj 2001. godine.

Na štandu svake od zemalja, promoteri odeveni u nacionalne nošnje delili su posetiocima propagandni materijal sa društvenim, ekonomskim i kulturnim karakteristikama svoje zemlje.

Svakoj ambasadi „pušteno je na volju“ da odabere način za promovisanje svoje zemlje, ali su sve članice EU bile obavezne da imaju „ličnu kartu“ sa imenom glavnog grada, površinom, brojem stanovnika i novčanom valutom.

Najviše interesovanja izazvala je nagradna igra u kojoj su učesnici bili obavezni da prikupe pečate auto-oznaka svih zemalja EU.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Uporni su, po ispunjenju tog zadatka, dobijali pečat Evropske unije koji će najsrećnijeg dobitnika odvesti na sedmodnevni put u Belgiju.

Istovremeno, ispred paviljona „Cvijeta Zuzorić“, u organizaciji ministarstava prosvete i socijalne politike, kao i Skupštine grada, osnovci iz ćele Srbije crtali su motive određene zemlje, članice EU.

Tako su školarci iz Užica nacrtali sve što ih asocira na Španiju, Somborci na temu Holandije, dok su deca iz Preševa crtala motive vezane za Dansku.

Prihod od prodaje najuspešnijih crteža bio je predviđen za humanitarne svrhe.

Za sve što su zainteresovani želeli da saznaju o Evropskoj uniji, a nistu smeli ili hteli da pitaju, Evropski pokret je davao odgovore.

„Na pitanje ‘koji su razlozi za saradnju sa dobrom starom Evropom, koja prema nama nije baš uvek bila dobra’ postoji odgovor. Nekada smo putovali u London, Pariz, Rim, Berlin. Zatim smo mputovali u Prag, Budimpeštu, Sofiju, Solun… A onda smo prestali da putujemo. Postali smo ostrvo. Nesporazumi sa Evropskom unijom, nastali su kao posledica loših poteza nekadašnjeg političkog vrha.“

Ipak, geografski, kulturno, tradicijski i ekonomski, Evropa je naše okruženje, navodi se u tekstu.

„Ne pripadati prirodnij celini, znači ukinuti alternativu za društveno zadovoljenje, sopstveni razvoj, protok informacija i šansu mladim generacijama. Najveći deo naše tehnologije uvezen je iz zemalja EU. Većina naših dugova i kredita poreklom je iz tih zemalja u kojima i danas živi ogroman broj naših ljudi. Članstvom u Evropskoj uniji nijedna zemlja nije izgubila svoj nacionalni i kulturni identitet, zato saradnja sa zemljama Evrope jeste naš motiv, interes, ali i obaveza.“

Evropska unija je godinu dana ranije pokrenula Pakt o stabilnosti za Jugoistočnu Evropu.

U okviru programa tehničke i fmansijske pomoći zemljama zapadnog Balkana, unija je predvidela 4,6 milijardi eura za period do 2006. godine. U okviru ovog programa, za Srbiju je u 2001. godini bilo predviđeno oko 240 miliona eura, dok je posle promene vlasti, SRJ dobila urgentnu pomoć od 200 miliona eura, napominje se u tekstu.

„Oktobar prošle godine otvorio je mogućnost priključenja SRJ ujedinjenoj Evropi. A da li će, i kada će do toga doći, zavisi i od toga kada će Jugoslovenima na pomen 9. maja na pamet prvo pasti Dan Evrope, a ne Dan pobede.“

Danas, 20 godina kasnije, Dan Evrope obeležava se još uvek i kao Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić su, povodom 9. maja, Dana Evrope, kod Delijske česme u Knez Mihailovoj ulici simbolično otvorili manifestaciju EU karavan, i pozvali Beograđane da učestvuju u proslavi „dana radosti“ i rođenja onoga što EU danas predstavlja.

Umetnički karavani, filmovi i druge manifestacije povodom Dana Evrope organizovani su širom Srbije.

Priča duga pedeset godina

Priča o ujedinjenoj Evropi počela je proleća 1950. godine, dok je kontinent bio još u ruševinama i na početku hladnog rata, naopminje se u tekstu koji je Danas objavio pre 20 godina.

Ključ problema bio je, kako odnos između Istoka i Zapada, tako i između Francuske i Nemačke.

Jedan od mogućih izlaza iz te situacije bio je da se, umesto međusobne konfrotacije, pokuša sa saradnjom i da se za početak stvori interesna zajednica između dve zemlje u obliku zajednički kontrolisanog tržišta uglja i čelika. Robert Šuman, tadašnji ministar inostranih poslova Francuske, objavio je Deklaraciju o ujedinjenju koja je dobila ime po njemu, a ideju su odmah prihvatile Belgija, Luksemburg, Italija i Holandija.

Sedam godina kasnije, stvorena ie Evropska ekonomska zajednica u kojoj je tokom šezdesetih godina, ukidanjem carina i drugih prepreka međusobnoj trgovini, došlo do velikog privrednog razvoja zajednice.

Danska, Irska i Velika Britanija pristupile su zajednici 1973. godine, a tokom osamdeseuh priključile su se i Grčka, Španija i Portugalija.

Treći talas pristupanja desio se 1995. godine kada su članice zajednice postale Švedska, Finska i Austrija.

Potpisivanjem Ugovora o Evropskoj uniji 7. februara 1992. godine u Mastrihtu i njegovo stupanje na snagu 1. novembra 1993. godine, dalo je ujedinjenoj Evropi sasvim novu dimenziju.

Pored zajedničkog tržišta i privredne politike, formirana je zajednička spoljna i odbrambena politika, kao i strategija unutrašnjih poslova pod kojima se podrazumeva useljavanje, davanje azila, rad policije kao i pravošuđa.

Decembra 2000. godine, u Nici je potpisan završni akt samita Evropske unije.

Tada su donete, odluke o proširenju unije za 12 novih članica i izmeni načina donošenja odluka.