Kako je obeleženo dve godine od smrti Milana Rakića 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Dvogodišnji pomen pesniku Milanu Rakiću obeležen je na Novom groblju u Beogradu.

Kako je obeleženo dve godine od smrti Milana Rakića 2Veliki broj drgugova, poštovalaca i prijatelja pokojnog Milana Rakića, sakupio se juče na Novom groblju, gde je održan dvogodišnji pomen velikom pesniku, piše list Vreme pre 80 godina.

Osim porodice i rodbine, pomenu su prisustvovali i Bogdan Popović, Miša Trifunović, Milan Grol, Božidar Marković, Milutin Nodić, Andra Stanić, Kosta Kukanudi, Božidar Vlajić, MilanPRedić, Svetislav Petrović i Miodrag Ibrovac.

Tu su bili i članoi društva „Milan Rakić“ i mnogi književnici među kojim ai M. Pešić, Mile Pavlović i drugi.

U ime Pen kluba održao je govor Grigorije Božović nad grobom pesnika Milana Rakića.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako je obeleženo dve godine od smrti Milana Rakića 3Od stvih ptica labud najduže živi, piše list Pravda pre 80 godina.

Kod ptirce se ne može po spoljnim znacima utvrditi, koliko je stara, odnostno da li je stara ili malda.

Neočuvana perja, poturen kljun, proređena krila nisu znaci starsoti kod ptica, nego simptomi neke bolesti.

Naučinici su o stvarnom trajanju života kod ptica utvrdili sledeće.

– Slavuj živinajviše 15 godina

– Jastreb najviše 17 godina

– Štiglić živi do 23 godine

– Ševa 24 i godine

– Gavran može da živi i do 50 godina

– Sivi papagaj čak do 52 godine

– Sova 68 godina

Ptice koje žice na vodi, dostižu veću starost.

– Divlja guska može da živi i do 80 godina

– Gelb živi do 85 godina

– Labud, koji najduže živi od svih ptica, može da dostigne starost od 120 godina

Ptice, dakle prsočeno, ne dositžu baš veliku starost i u poređenju sa ostalim životinjama rano napuštaju borbu za opastanak.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari