Kako je pre 20 godina Miroslav Ilić na HRT-u objašnjavao zašto je levičar

„Jedino čega sam se plašio, više od ugrožavanja mog ličnog i umetničkog integriteta, je ignorisanje. To bi mi bio najveći šamar. Međutim, moram da priznam da ni u snu nisam očekivao da ću baš toliki interes da izazovem i da me maltene neki guraju da počnem da razmišljam kako sam napravio čak neki „istorijski korak““, rekao je Miroslav Ilić u intervjuu za Danas koji je pod nazivom „Oj Moravo, na bis u Zagrebu“, najavljen i na naslovnoj strani u vikend izdanju.

U tekstu se između ostalog navodi da je album Miroslava Ilića sa hitom „Pozdravi je, pozdravi“ bio najprodavanija ploča u SFRJ i to u konkurenciji svih muzičkih žanrova, kao i da je od 794.000 prodatih ploča i kaseta pomenutog albuma više prodao u svim ostalim republikama SFRJ zajedno nego u Srbiji.

Kako je rekao pevač, poziv iz Hrvatske prihvatio je racionalno, dodajući da je hrvatsko tržište i u bvšoj Jugoslaviji bilo jako probirljivo kada je u pitanju novokomponovana folk muzika.

„Traumatične godine nisu mogle oterati u zaborav neke pesme“, naveo je Ilić za Danas.

Svestan je i da je u Hrvstakoj bilo i grupa ljudi i pojedinaca za koje on nije dobrodošao, ali je dodao da je tako i sa hrvatskim izvođačima koji nastupaju u Srbiji.

„Nikada nisam bio čovek koji je koketirao emocijama, i u mojoj glavi odavno nemam problem kada su u pitanju odnosi Srbije i Hrvatske, odnosno Jugoslavije. Ratni sukobi odavno su završeni. Mislim da veći deo tamošnje javnosti u ovom trenutku razmišlja isto kao ja i da je vreme da se uspostave neki krajnje korektni, dobrosusedski odnosi. Ne moramo uopšte da se obožavamo, jednostavno treba da gledamo na budućnost i tamo da tražimo neke dodirne tačke“, naveo je pevač.

Govoreći o tome zašto je gostujući na HRT-u rekao za sebe da je levičar, Miroslav Ilić za naš list otkrio je da je „levičar i pred Bogom i pred narodom“, ali je istakao da na ovim prostorima svaki izraz ili termin koji ima veze sa politikom je toliko devalviran da, kako je rekao, „moraš biti jako obazriv kada ga upotrebljavaš pred kim i u kakvom kontekstu“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„I ako ga upotrebiš moraš ga objasniti. Evo, ja sad hoću da objasnim. Prvo nikada mi nisu bili dragi ljudi koji su u ovih 10-15 godina uporno ponavljali da njih politika ne interesuje. Da s oni navodno „apolitični“. A te iste ljude sretao sam u nekoj ovakvoj kafanskoj atmosferi, i shvatio sam da oni ustvari imaju stav i da su itekako spremni da ga brane. To je licemerje i kukavičluk. Ja to nikad nisam bio. I uvek sam govorio da politika mene itekao interesuje kao što je sve nas morala da interesuje, jer nam je od toga zavisio i još uvek nam zavisi život. I moj i moje dece, i mog unuka, i nečijih drugih unuka. Kod nas je politički pluralizam početkom 90-ih bio u pelenama i još uvek je u pelenama“, ocenio je tada Miroslav Ilić.

Dodao je da su mu i u nekim drugim državama koje imaju razvijenu tradiciju pluralizma i parlamentarizma uvek bile milije u razmišljanima grupacije koje su pripadale socijaldemokratskoj, levoj orijentaciji.

„O tome sam se, kao radoznao čovek uvek raspitivao na gostovanjima u inostranstvu. Ti kod nas kad kažeš levičar, odmah te etiketiraju: „Komunista!“ Ne komunista. Pogledaj, uostalom, koliko je levičarskih, socijaldemokratskih partija na vlasti u Evropi“, rekao je on.

Upitan da li su ga u Hrvatskoj podsetili da je u vreme prvih višestranačkih izbora 1990. godine bio na listi SPS „levičara“ Slobodana Miloševića, Miroslav Ilić je potvrdio da jesu, ali da ga to nije mnogo iznenadilo.

„Osim što sam pevač i estradni radnik, u svom ovom kovitlacu poslednjih 10 godina, naravno da sam u sebi prepoznao i čoveka koji ima i neko političko biće. Onaj ko misli da nisam u pravu ne treba da mi vadi oko ili me vezuje za stub srama. Neka me snagom svojih argumenata ubedi u suprotno i ja sam spreman da promenim mišljenje i čak da se izvinim. Samo magarac ne menja mišljenje. Ja se nijednog detalja iz svoje biografije ne odričem. Čak ni tog“, istakao je Ilić.

Objasnio je da je kao socijaldemokratski, levo orijentisan mislio u tom trenutku da je ta partija SPS. Nije mu, kako je naveo, bilo bitno da li je predsednik partije bio Milošević ili neko drugi.

„U tadašnjem programu SPS nije bilo govora o nekakvim ratnim sukobima, patnjama i čemeru kroz koji smo kasnije prošli, a na koje kao pojedinac nikakav uticaj nisam imao. Naprotiv, bio sam vrlo nesrećan. I ono što nikad nisam uspeo da objasnim ljudima: ja sam pristao da budem na poslaničkoj listi SPS, ali se u nju nikada nisam učlanio, niti sam bio član ijedne partije“, naglasio je Ilić pre 20 godina.

„Imam tri-četiri greha nacionalizma po Danilu Kišu“

„Još uvek čuvam neke stare novine koje su u nastavcima objavljivale razmišljanja Danila Kiša o nacionalizmu. Ja to ime sa strahopoštovanjem izgovaram i svaka mu čast kao piscu i filozofu. Te novine su objavljivale 13 „smrtnih grehova“ nacionalizma po Danilu Kišu iz 1974. godine i ja sam, eto, to javno priznajem, sebe prepoznao u jedno tri ili četiri slučaja. Jedan od simptoma nacionaliznma je recimo pevanje o nekim zavičajnim rekama, zavičajnom nebu. To je greh. Ja to ne mogu da prihvatim…Zbog prirode posla bio sam na mnogo reka, mora, okeana i neka budem proglašen za najvećeg nacionalistu na celom svetu, ali ja moju Moravu nosim u srcu i volim je najviše na svetu. Ali se divim i „ljubomoran“ sam recimo na Unu. Raspametim se kad dođem na njenu obalu i gledam u njenu čistu i bistru vodu i „ljubomoran“ sam što moja Morava nije takva“, otkrio je Miroslav Ilić u intervjuu za Danas pre 20 godina.