Kako je pre 20 godina nestala glava „majčice Srbije“ sa spomenika u Valjevu?

Te 2004. godine, u Valjevu je postavljen spomen obeležje u slavu srpskih knezova.

Međutim, dok se u obližnjem „Grand hotelu“ još slavio „početak stvaranja moderne srpske države“, sa spomenika, odnosno piramide od specijalnog belog betona, visoke 1,2 metra, nestala je stilizovana glava žene („majčice Srbije koja plače za pogubljenim sinovima“).

Ženska glava na vrhu piramide simbolizuje „Majku Srbiju“. Iz njenih očiju curi voda i spušta se niz telo piramide.

Ta voda simbolizuje plač domovine za pogubljenim sinovima. A sama piramida predstavlja stalni pad i uspon srpskog naroda.

Kako je Danas pisao tada, policija je najpre posumnjala u vlasnike tri kioska.

To je bio logičan prvi trag, s obzirom na to da su ti kiosci sklonjeni sa „sporne lokacije“ posle isteka tek godinu dana od petogodišnjeg ugovora o „zauzimanju prostora“.

Međutim, istina je bila znatno drugačija.

Nedugo zatim utvrđeno je da je glavu „majčice Srbije“ odneo sam autor spomen-obeležja, valjevski akademski vajar Milomir Mile Jevtić, kako bi „popravio detalje“ kojima nije bio zadovoljan.

Autor je tada već godinama živeo i radio u Vašingtonu.

Svojevremeno, posle 27. novembra 1984, kada je otkriven Milov spomenik Proti Mateji Nenadoviću, gde je stajala i misao „Narod koji ne vodi računa o svojoj prošlosti nema ni budućnosti“, Jevtić je ostao bez posla u Kazneno-popravnom domu za maloletnike, gde je štićenike valjevskog „sivog doma“ učio tajnama umetničkih zanata, pisao je Danas.

Tadašnji upravnik KP Doma Veroljub Radojičič tvrdio je da se Mile Jevtić „ogrešio o sve norme“ jer se na posao nije vratio posle godinu dana plaćenog odsustva, koje je dobio zarad pravljenja Protinog spomenika.

Mile, pomalo lucidan, kao i svaki umetnik i razočaran, nedugo zatim, u sali Doma omladine, javno rasprodaje svoj alat i sve zaostale skulpture i odlazi u SAD.

Kako je pisano pre 20 godina, on se snašao u Vašingtonu, ali zovu „majčice Srbije“ i Valjeva nije odoleo.

Došao je i za sitan novac svom gradu podario još jedan spomenik.

Međutim, ni sam umetnik nije bio zadovoljan „konačnom izvedbom“ spomen-obeležja seče knezova.

Pre svega, zato što je beton, posebnom tehnologijom samo njemu znanom, liven u nevreme, po hladnoći i mrazevima.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Zbog toga su ostali mehurići vazduha i iskrzali pojedine delove, uz ostalo i tamo gde je najgore, na prednjem delu piramide sa slovima.

To je Jevtić video, bio spreman da sve ponovo radi, ali je onda dogovoreno da se čitava stvar popravi, a da se na proleće ili u leto, spomen-obeležje napravi ponovo i zameni.

Tu je, međutim, problem bio činjenica što je ovaj spomenik osveštao vladika Lavrentije, a otkrio ga potomak Nenadovića, beogradski arhitekta Mateja Nenadović.

Ipak, tu nije bio kraj mukama. Prema tadašnjim saznanjima Danasa, pojedini opštinski čelnici nisu baš bili zadovoljni time kako izgleda spomen-obeležje seče knezova (Aleksi Nenadoviču i Iliji Birčaninu).

Oni su zamerali Jevtiću da je spomenik „premali za taj prostor“, kao i to da nije dobro urađen.

Ta priča je procurila u javnost, njome su počeli da se bave i mediji, a vrhunac svega bio je taj da su i u tekstu na prednjoj strani piramide dva slova okrenuta natraške.

Tekst je inače ispisan slovima koja podsećaju na stilizovano staroslovensko pismo, pa je moguće da je autor želeo da to tako bude.

Ipak, saga je ubrzo završena, glava „majčice Srbije“ vraćena je na lice mesta.

Nju je, kako je potvrđeno, zaista odneo vajar Jevtić.

On je znao da je spomen-obeležje nezavršeno, pa se plašio da gipsanu glavu ne odnese neko drugi.

A kako je sam tvrdio, sve bi bilo u redu da je njegov sinovac ispoštovao dogovor sa stricem i glavu vratio na vreme. Ovako, frka je po­čela, policija je krenula sa istragom, a novinari naduvali stvar.