Kako je pre 20 godina ubijen general-major Boško Buha

Ubijen je ujutru u 2.40 časova 10. juna. Kako piše Danas, upucan je sa osam hitaca iz automatskog oružja u trenutku kada je ulazio u džip na parkingu ispred hotela Jugoslavija na Dunavskom keju. Pogođen je u grudi, a Hitna pomoć ga je prevezla do Urgentnog centra, gde je kasnije podlegao povredama.

Vladimir Vukčević, u to vreme zamenik beogradskog okružnog tužioca izašao je na lice mesta i rekao da se pretpostavlja da su na generala Buhu sa daljine od pet do 10 metara pucala dva napadača, dok je ulazio u džip nakon što se na parkingu rastao sa prijateljima, sa kojima je bio na večeri na jednom splavu.

„Vukčević je naveo da se se prvo začuo jedan hitac a zatim dva rafala i da je moguće da napadači nisu stajali jedan pored drugog, već na različitim mestima i da ima indicija da su pobegli u pravcu Ambasade Kine“, pisao je Danas.

Prema Vukčevićevim rečima, u blizini mesta ubistva bili su i dvojica saobraćajnih policajaca, ali ni oni ništa nisu videli, jer su potražili zaklon, kad su čuli rafale.

„Buha je pogođen sa osam hitaca u grudi i preminuo je u četiri sata u Urgentnom centru“, naveo je Vukčević tada.

U vezi sa Buhinim ubistvom odmah su se pojavile spekulacije o tome kome je mogao da smeta i kome se bivši načelnik beogradske policije. Kao jednu od mogućih opcija Marko Nicović je tada naveo da je Buha „možda bio svedok događaja koji bi mogli da budu kompromitujući za nekoga iz vlasti“.

„Buha je sam izjavljivao da zna mnogo o organizovanom kriminalu, a možda je reč i o osveti bivšeg establišmenta zbog izdaje, jer nije aktivirao svoju policijsku brigadu u osudnom trenutku 5. oktobra 2000. godine“, izjavio je Nicović.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

List Danas ocenjuje tada da ubistvo generala pokazuje da se u pogledu bezbednosti građana nije mnogo promenilo od oktobra 2000. godine, da i dalje postoji siva zona u kojoj žive ljudi sa moćima koje pariraju državi, kao i da „najverovatnije postoji više razloga za ubistvo Boška Buhe“.

Povodom ubistva Boška Buhe, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović rekao je da će policija „prevrnuti i nebo i zemlju dok ne pronađe ubicu“.

„Podigli smo čitavu policiju na noge i preduzeli smo sve mere. Zavirićemo u svako kriminalno gnezdo za koje znamo i privešćemo svakog registrovanog kriminalca na informativni razgovor“, rekao je Mihajlović novinarima u Skupštini Srbije i dodao da će akcija trajati dok policija ne pronađe ubicu.
Upitan za komentar o tvrdnji da je Buha ranije govorio o sprezi kriminala i policije, Mihajlović je odgovorio da se „ne bi upuštao u te vrste špekulacija“.

Prema tadašnjim saznanjima Danasa, posle napada na general-majora Buhu pritrčala su mu četvorica policajaca koji su bili u poluprečniku ni na 50 metara od Buhe, kako bi mu pomogli, dok nijedan nije krenuo za ubicama.

„Interesantno je da je Buha išao bez telohranitelja, pancira i da nije bio naoružan, što nedvosmisleno upućuje na zaključak da nije očekivao da bi neko mogao da ga napadne“, ocenjuje Danas.

Na licu mesta ispred hotela Jugoslavija bila je i naša ekipa. Kako se navodi u jednom od tekstova, sutradan su zatekli mnogo radnika na okolnim objektima, ali oni nisu bili raspoloženi za priču.

Međutim, kako je Danas saznao, policija je od svih, koji bilo šta znaju u vezi ubistva, zatražila da ništa ne govore o tome.

„Uspeli smo da saznamo da je general Buha i ranije bio gost splava “Žabar”, gde je večerao sa prijateljima, neposredno pre nego što je izvršen atentat na njega. Ova činjenica možda upućuje na su ubice bile upoznate sa kretanjem generala i da je ubistvo progesionalno organizovano“, navodi Danas.

Glavna spekulacija u javnosti tih dana, kako navodi naš list, bila je usmerena „na broj napadača i motive brutalne Buhine likvidacije“.

Pretpostavljalo se da su u pitanju dva napadača, koja su pratila Buhino kretanje iz različitih pravaca.

„Na osnovanost ove spekulacije upućuje i to što je na Buhinom džipu raznet bio jedan far, dok su rane na Buhinim grudima nanete iz drugog pravca“, naglašava naš list.

Najčešća spekulacija, kako prenosi Danas, bila je u vezi sa Buhinim jednogodišnjim boravkom na Kosovu pre i tokom NATO agresdije 1999. godine, pošto bi kao veoma važan svedok mogao da pruži značajne dokaze u vezi sa dešavanjima na Kosovu, ulogom koju je srpska policija imala i o lancu komandovanja. Buhi je na Kosovu direktni nadređeni bio general-pukovnik Sreten Lukić.

Za ubistvo Boška Buhe svojevremeno je bila optužena „Makina grupa“, koja je oslobođena optužbi, ali je ta presuda poništena. Do novog suđenja nikad nije došlo, jer je prvooptuženi Željko Maksimović Maka sve vreme u bekstvu.

Buha šest meseci pre ubistva: Nuđeni su mi kontakti sa podzemljem

Po odlasku sa mesta nečelnika beogradske policije, decembra 2001. boško Buha izjavio je za Nedeljni telegraf da „mafija pokušava da neke policajce uvuče u podzemlje, podmiti ih ili uprlja, a potom i kompromituje“.

„Meni su nuđeni neki kontakti sa ljudima iz podzemlja. Beogradska mafija pokušava da se dodvori nekim ljudima iz DOS, nudi im razne usluge, novac, čak i dosijea da kompromituju svoje političke protivnike“, naveo je Buha, dodavši da u Srbiji deluje „pet većih organizovanih grupa kriminalaca“.

– Njihove šefove mi u policiji znamo. Oni se javno bave legalnim poslovima, na primer građevinarstvom ili izgradnjom puteva, ali ilegalno poseduju armiju vojnika za prljave poslove, koja najčešće „radi“ automobile, drogu, otmice i iznude – izjavio je Boško Buha samo šest meseci pre ubistva.

Ko je bio Boško Buha

Boško Buha rođen je 1959. godine u Virovitici u Hrvatskoj. Fakultet narodne odbrane završio je u Zagrebu, a u Beograd dolazi 1991. godine po izbijanju ratnih sukoba i ubrzo postaje načelnik odeljenja OUP Sopot. Komandant policijske brigade SUP u Beogradu postaje 1998. godine.

U čin general-majora unapređen je 1. juna 2001. godine, na predlog tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića. Sa svojom jedinicom je proveo oko godinu dana na Kosovu i Metohiji, gde ga je zateklo i Nato bombardovanje. Tokom dešavanja na Kosovu bio je i ranjen.

„Neću dozvoliti da idejan policajac odgovara za ono što sam ja naređivao. Odgovoran sam za sve što su uradili policajci iz moje jedinice. Mi smo na Kosovo i Metohiju išli da se borimo pritiv terorista. Ukoliko me pozovu pred sud u Hagu spreman sam da kažem šta smo tamo radili i odgovaram za sve“, rekao je Buha 3. decembra 2001. godina na konferenciji za novinare, a Danas preneo.

Na mesto načelnika policije imenovan je 6. februara 2001. godine, ali je sredinom decembra smenjen. Njegova smena se poklopila sa objavljivanjem spiska u novembru o 362 policajca o kojima navodno Haški tribunal prikuplja informacije u vezi sa dešavanjima na Kosovu, a na koje se nalazi Buhino ime kao i generala Lukića.

Buha je, kako piše Danas, tada izjavio da se radi „o drugoj osobi sa istim imenom“. Sredinom decembra 2001. godine postavljen je za pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije. Mnogi su to protumačili kao njegovo smenjivanje, ali je ministar Dušan Mihajlović tada rekao da je Buha unapređen.