Kako je pre 80 godina izgledala prepiska Hitlera i Pavla Karađorđevića

Vreme pred potpisivanje pakta je za Jugoslaviju, kako navode iz Berlina, a prenosi list Vreme, bilo neizvesno i pod pritiskom Velike Britanije, koja je htela proširenje rata na toj teritoriji.

Sporazum je doneo uverenje da je očuvana samostalnost, nezavisnost i bezbednost jugoslovenske teritorije.

Tri države članice, notom upućenom jugoslovenskoj vladi su dale garanciju da će poštovati u potpunosti suverenitet i teritorijalni integritet granica.

„Pred Jugoslavijom se sad otvara budućnost koja je u svakom pogledu obezbeđuje“, citirao je list Vreme.

Pristigle su i pohvale iz Budimpešte gde se izražava priznanje celokupne mađarske štampe, ali i navode postignuti ciljevi:

• Prvi cilj je mir, postignut za celu jugoistočnu Evropu;
• Drugi je proširenje mađarsko-jugoslovenskog prijateljstva;
• Treći je očuvanje političkih, kulturnih i privrednih snaga.

Iz Italije javljaju kako je držanje Jugoslavije upozorenje intervencionističkim krugovima Amerike, koji prihvataju izveštaje Londona o karakteru i ciljevima borbe.

Prenosimo telegrame razmenjene 26. marta 1941. godine, između kneza Namesnika Pavla Karađorđevića i vođe Rajha, kancelara Adolfa Hitlera.

„Molim Vašu Ekselenciju da na dan kada Kraljevina Jugoslavija pristupa paktu Triju sila, primi Moje naročito srdačne želje za lično dobro Vaše Ekselencije kao i Moje iskrene želje za dalji procvat i napredak velikog nemačkog naroda.“

Pristigli odgovor kancelara glasi:

„Najsrdačnije zahvaljujem vašem kraljevskom visočanstvu za čestitke upućene meni povodom pristupanja Jugoslavije paktu Triju sila, izražavajući moje iskrene želje za budućnost jugoslovenskog naroda i njegovog kraljevskog doma“, objavio je list Vreme.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Pravda je posvetio tekst kriminalnom muzeju u Somboru.

Zaslužan za osnivanje muzeja, ali i višegodišnje prikupljanje eksponata je nadzornik somborske policije gospodin Milorad Pelagić.

Sam značaj muzeja, koji ga je odvojio od ostalih u državi, potvrđuje veliki broj uglednih stranih posetilaca.

Na samom ulazu mogao se videti kameni stub/stub srama iz 18. veka, korišćen za vezivanje nevernih žena gde bi ih žigosali. Potom u istoj prostoriji stoje vešala, korišćena da se obesi poslednji razbojnik iz te okoline.

Upotpunjavale su prostor i voštane figure ala Madam Tiso, uokvirene zidovima prepunim svakakvog oružja još od vremena Turaka.

Ispunjavala je muzej i vitrina u ćošku, sa falsifikovanim novcem, slike sa mesta zločina i poneko sredstvo korišćeno za džeparenje.

Muzej nije bio dostupan za širu publiku, zbog nedostatka prostornog kapaciteta, što bi, kako najavljuju, trebalo da se promeni.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“