Kako je pre 80 godina planirana izgradnja tunela ispod Nemanjine ulice?

Izgradnja većih građevina, bilo stambenih ili poslovnih, u današnje vreme podrazumeva i građenje modernog skloništa za slučaj napada iz vazduha. Kako prenosi list Vreme, niko ni ne pomišlja da izostavi sklonište iz svog građevinskog plana.

Projektom nove palate Ministarstva građevine predviđeno je moderno sklonište u suterenu palate koje će pokriti sve potrebe ministarstva.

Za izgradnju će se koristiti armirani beton, dok će samo moderna ventilacija koštati oko milion dinara.

Zbog svoje prostranosti, sklonište će moći da obezbedi smeštaj i činovnicima Ministarstva saobraćaja iz svoje neposredne blizine.

Kako se činovnici Ministarstva saobraćaja ne bi izlagali neposrednoj opasnosti prilikom vazdušnog napada, u planu izgrade nalazi se i tunel. Tunel će povezivati ova dva ministarstva.

Kod nas je ovo prvi primer podzemnog povezivanja dva objekta i prvi tunel u Beogradu koji se gradi ispod ulice.

Radovi na izgradnji  tunela uskoro će početi kako je licitacija već raspisana.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U Njujorku u poznoj starosti preminuo je američki bogataš Arčibald Tering. Tering je spadao u red 15 najbogatijih Amerikanaca, prenosi list Pravda.

Upamćen je po svojoj osobenjačkoj naravi i veoma izraženoj škrtosti, uprkos velikom bogatsvu. Kako je u mladosti bio siromašan, svoje navike skromnog življenja zadržao je i nakon što se obogatio.

Štedeo je na hrani, ručavao je u jeftinim lokalima i retko večerao. Nakon što se u svojoj starosti razboleo, odbijao je da se za pomoć obrati lekaru kako je takav potez smatrao uzaludnim trošenjem para pred sigurnu i skoru smrt.

Teringov testament bio je prava senzacija jer on u njemu nalaže da mu se izgradi veliki mauzolej sa visokim nadgrobnim spomenikom. Ovaj mauzolej koštao bi pola miliona dolara.

Statua koju je imao na umu treba da bude u prirodnoj veličini i izrađena od mramora.

Skoro celokupnu svoju imovinu namenio je dobrotvornim društvima i crkvi, ne ostavljajući rođacima nikakvo nasledstvo. Dobrotvorna društva su odlučila da mu o svom trošku podignu spomenik.

Edvard Anderson, čikaški milioner, takođe je u svom testamentu naložio rođacima podizanje spomenika. U ovom slučaju finasiranje igradnje spomenika bilo bi od nasleđenog novca.

Izgradnja spomenika je viđena kao bespredmetna od strane advokata koje su Andersonovi rođaci unajmili, time oni nisu u obavezi da nasleđeni novac troše na to. Na toj osnovi podneli su tužbu sudu i zahtevali anuliranje dela testamenta koji se odnosi na spomenik.

Advokati su se osvrnuli na Andersonov život i njegovu samoživu prirodu, kako bi istakli da on svojim delima nije zaslužio da mu se na javnom mestu podigne spomenik.

U Americi je praksa da se spomenici podižu samo zaslužnim i nesebičnim ljudima koji su učinili nešto pozitivno za narodnu celinu, te se u ove kategorije Anderson ne uklapa.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.“

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.