Kako je pre 80 godina reformisana nastava „zbog samožive omladine“

List Pravda pisao je o reformama u nastavi, koje su bile neophodne nakon svetskog rata. Omladina je postala samoživa, površna i nije poštovala autoritet.

To je proizvelo široko polje internacionalizma i zbog toga je moralo doći do ostvarenja ciljeva srednjoškolskog obrazovanja. Bio je neophodan preporod nastave, vraćanje rada i samozadovoljstva i sreće u radu.

Vodila se borba protiv materijalizma, samoživosti, težilo se ka povećanju moralnosti u nacionalnom duhu.

Da bi se taj zahtev ispunio, reforme su se morale primenjivati kako na učenike, tako i na nastavnike i vaspitno prosvetne ustanove.

Bilo je potrebno stvoriti nastavnike kao autoritet učenicima, koji su kroz svoj primer pokazivali šta treba, a šta ne treba učiti i koliko treba učiti u školi. Podizali su svest o važnosti obrazovanja.

Bila je pooštrena kontrola nad nastavom, jer se direktorska kontrola u praksi pokazala kao nedovoljna i nestručna.

Na Univerzitetu više od 30 godina nije postojala prava katedra pedagogije. U većini gimnazija nisu postojale biblioteke za usavršavanje nastavnika, a oni nisu imali dovoljno sredstava da bi sami sebi to omogućili.

Takođe, bila je uvedena i stručna raspodela predmeta, kako đaci ne bi bili dovedeni u situaciju da, zbog manjka predmeta, nemaju dovoljno stečeno znanje za obavljanje određene spreme.

Više o tome nalazi se na sajtu Narodne biblioteke.

List Vreme izveštavao je o prvoj izgrađenoj evangelističkoj crkvi, zidanoj za evangelističko bogosluženje.

Mala kuća u ulici Kraljice Natalije bila je izgrađena još 1853. godine, i ona je bila crkva evangelistima. Ali, znalo se da ona neće biti korišćena u te svrhe.

Sve do 1937. godine evangelisti su bogosluženje vršili u katoličkoj kapeli, koja se nalazila u blizini džamije.

Beogradska opština je evangelistima izašla u susret i omogućila im da dođu do prave crkve. Ta crkva je privremeno bila smeštena u Birčaninovoj broj 30, dok se nije podigla nova.

Ceo tekst možete čitati na sajtu Narodne biblioteke. 

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.