Kako je obeležena godišnjica Lenjinove smrti?

List Vreme piše o tome na koji način građani SSSR-a obeležavaju 21. januar, u znak sećanja na tvorca te države Vladimira Iljiča Lenjina.

Prema pisanju lista Vreme, Lenjin je revolucionarne ideje pokazivao još tokom studija u Kazanju, a te ideje su ga ubrzo dovele u sukob sa vlastima, optuženičke klupe i presude da naredne tri godine provede u Sibiru.

„Docnije on odlazi u inostranstvo, gde nastavlja rad u krugovima socijalista-demokrata, organizujući i potpomažući taj pokret i u Rusiji“, piše Vreme i dodaje da je po povratku u otadžbinu uhapšen, poslat u istočni Sibir i da je tamo upoznao svoju buduću suprugu.

Ponovo je pobegao u inostranstvo, gde se nalazio nekoliko narednih godina i gde je dizao glas boreći se za diktaturu proletarijata, vođen idejama Karla Marksa.

Kako list Vreme ističe, 1912. godine u Pragu došlo je do potpunog formiranja boljševičkog pokreta.

„U jeku ruske revolucije koja je izbila u martu 1917. godine, Lenjin je došao iz Švajcarske preko Nemačke u Rusiju, gde je poveo žestoku borbu protiv vlade Kerenskog, vođe stranke socijalista-revolucionara“, objašnjava se u listu Vreme.

Nakon toga, prema pisanju Vremena, Lenjin je početkom novembra 1917. postao „stvarni gospodar Rusije“, a nastavlja i da piše ideološke proglase i tekstove.

Umro je u mestu Gorki, nadomak Moskve, 21. januara 1924. godine, a njegovi ostaci počivaju u mauzoleju pored istorijskih zidova moskovskog Kremlja, piše list Vreme.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

U listu Pravda na današnji dan 1940. godine našao se zanimljiv tekst o specifičnom muzeju u Japanu koji je posvećen zemljotresima.

U gradiću Jokohama u Japanu nalazi se muzej koji je jedinstven u celom svetu, jer se u njemu čuvaju tužne uspomene na posledice katastrofalnih zemljotresa koji su pogađali ovu državu.

Taj muzej sadrži eksponate nastale tokom razornih zemljotresa u prethodnih 30 godina, ali posebno se ističe najveći katastrofalni zemljotres koji se dogodio 1. septembra 1923. godine.

Muzej kod posetilaca izaziva jezu jer „tu se ređaju fotografije, slike, tablice, tačni statistički podaci o žrtvama i šteti za vreme velikog zemljotresa, kada je za nepune tri sekunde poginulo 300.000 ljudi“, piše list Pravda.

Muzej je čak sadržao i kosti nekih od žrtava, ali, kako piše list Pravda, najstrašniji prizor je jedan stari časovnik koji više ne radi. Kazaljke tog časovnika pokazuju dva minuta do 12 sati – stao je u trenutku kada je počeo zemljotres.

„On i danas pokazuje vreme kada je 300.000 ljudi osuđeno na smrt“, piše list Pravda.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“