Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Iako je jugoslovenska štampa, pre 80 godina, pisala o obeležavanju dvadesetogodišnjice od sklapanja primirja u Velikom ratu centralna tema na naslovnicama bila je smrt turskog lidera Kemala Ataturka.
Reporeteri dnevnog lista Vreme izveštavali su, tog 12. novembra, pre osamdeset godina sa svečane proslave završetka Velikog rata koja se kao i ove, 2018. godine, odigrala u Parizu.
Tekst naslovljen sa „Francuska je nasvečanije proslavila dvadeset godina primirja“ donosi detaljni izveštaj sa centralnih ulica Pariza.
„Jelisejska polja i kružni trotoari Trga Etoal, bili su prekriveni od ranog jutra masom sveta koji je strpljivo očekivao da vidi povorku bivših ratnika i vojnu reviju i da u jednodušnom pijetetu oda počast i priznanje palim borcima“, navodi Vreme.
Jugoslovenske ratnike, u povorci zajedno sa stranim delegacijama, predvodio je inžinjer, ratni invalid, Steva Jovanović noseći jugoslovensku zastavu. Kako navodi Vreme, našu delegaciju publika je pozdravila pljeskanjem i usklicima „Živela Jugoslavija!“.
„Bivši ratnici došli su rano na Trg Etoal, na kome se talasalo čitavo more njihovih zastava. Oni su takođe čuvali počasnu stražu oko groba Neznanog junaka koji je bio okružen čitavim lancem teških ratničkih invalida2, piše Vreme.
Pored francuske i savezničke vojske na centralnom prostoru trga Etoal okupile su se diplomate savezničkih zemalja a glavni domaćini bili su francuski premijer Deladje kao i predsednik Lobren.
Topovski pucnji, lupa doboša, sviranje trupa najavili su minut ćutanja za sve pale borce Velikog rata. Nakon zvuk francuskog marša “Šambr e Mez” u povorku nakon ratnih veterana i vojske, ulicama glavnog grada Francuske uključili su se đaci, mornari, avijatičari…
Kako navodi Vreme, dvadesetogodišnjica primirja bila je, te 1938. godine, u znaku bivših ratnika, u duhu patriotskog požrtvovanja od koga Francuska očekuje svoju obnovu i svoj preporod, dodajući da je himna „Marseljeza“ bila najpevanija pesma tog dana u Francuskoj.
Dnevni list Pravda, za razliku od Vremena, proslavu Dana primirja pratio je u domaćim gradovima, a naročito u Beogradu. Pa se tako navodi da je na svim savezničkim ratničkim grobljima u Beogradu održan pomen borcima u Prvom svetskom ratu.
“Jednim minutom ćutanja i obustavljanjem saobraćaja prestonica je odala poštu ratnim žrtvama”, ističe Pravda.
Pomen braniocima Beograda pored verskog čina obeležio je i govor Konstantina Savatijevića, predsednika nacionalne sekcije Fidaka.
“Kao ovo sumorno zimsko nebo nad nama, sumorna je i savest naša i duboko nas uzbuđuje pomisao na budući rat, strašan po svom dejstvu, a grozan po posledicama”, istakao je on.
Pomeni su održani i na francuskom, italijanskom, ruskom vojnom groblju kao i Sabornoj crkvi.
Tu su i kratki izveštaji sa proslave u Parizu, Novom Sadu, Skoplju i Splitu.
List Pravda se osvrnuo i na natpise britanske štampe o obeležavanju 11. novembra.
“Svi komentari pisani su u vrlo ozbiljnom tonu i u njima dolazi do izražaja neizvesnost današnje situacije i sutrašnjice”, prenosi Pravda.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
