Foto: Promo“Bez vode nema života. Ona je dragoceno dobro, preko potrebno u svakoj ljudskoj delatnosti“, kaže Evropska povelja o vodi.
Srbiji je potrebno više od 350 postrojenja za preradu otpadnih voda uz izgradnju oko deset hiljada kilometara neophodne kanalizacione mreže. Retke su opštine koje svoje otpadne vode prikupljaju i prečišćavaju.
Dok glavni grad tek počinje da rešava ovaj problem, opština Raška je uz pomoć EU uspostavila moderan sistem za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstruisala sistem za snabdevanje vodom.
Način prikupljanja i prečišćavanje otpadnih voda u opštini Raška objasnila je Danijela Dudić, tehnolog postrojenja.
“Novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda se nalazi u naselju Rvati na obali reke Ibar. Ovde se dovodi, prikuplja i prerađuje najveći deo komunalnih otpadnih voda iz grada Raške i okolnih naselja. Postrojenje je projektovano za 16 500 ekvivalentnih stanovnika, a trenutno radi sa oko dve trećine od ukupnog kapaciteta. Sva otpadna voda koja se ovde prikuplja se prečišćava i tako prečišćena se uliva u reku Ibar. Kvalitet prečišćene vode je u skladu sa uredbom o otpadnim vodama“, navodi Dudić i dodaje: „Od sedmog jula prošle godine do sedmog jula ove godine je trajao period probnog rada. Tada je osoblje iz javnog komunalnog preduzeća prošlo obuku i steklo neophodno znanje za samostalno upravljanje postrojenjem.“
Veliki deo zatečenog kanalizacionog sistema u Raški je bio star, nedostupan za održavanje, podložan čestim blokadama, ili oštećen. Rad na uspostavljanju modernog sveobuhvatnog sistema za upravljanje vodom zahtevao je dobru saradnju institucija na lokalnom i centralnom nivou.
Na zadovoljstvo građana, već na samom početku rada postrojenja se vidi pozitivan uticaj na životnu sredinu. Umesto zagađene vode koja se ulivala direktno u reke, sada se kontrolisano ispušta tretirana voda.
Vidi se dolazak nekih vrsta ptica koje nisu bile prisutne prethodnih godina, a tu je i vidra koja je prilagođena za život u nezagađenoj slatkoj vodi. Pecaroši nesmetano pecaju u blizini ispusta prečistača.
Pozitivne promene će se osetiti i nizvodno od Raške uz reku Ibar, i uz sliv Zapadne Morave.
Boban Vujović, upravnik postrojenja, kaže da je na postrojenju zaposlen optimalan broj ljudi i da struktura zaposlenih odgovara potrebama složenog sistema za tretman otpadnih voda.
„Uglavnom su to radnici mašinske i elektro struke, koji treba da održavaju ovo postrojenje, da se bave popravkom i zamenom delova. Imamo 13 zaposlenih radnika na postrojenju, od toga šest operatera koji 24 sata preko „SCADA“ sistema prate ceo proces. U slučaju da dođe do nekog poremećaja, odmah se reaguje da bi se taj poremećaj otklonio. Imamo tri laboratorijska radnika, tu su hemijski tehničari, glavni tehnolog koji vodi tehnološki proces i mene kao upravnika ovog postrojenja.“
Pored izgradnje modernog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kroz projekat za koji je EU izdvojila preko 5,3 miliona evra bespovratnih sredstava, izgrađen je i glavni kanalizacioni kolektor, produžena kanalizaciona mreža ka okolnim naseljima, rehabilitovana postojeća kanalizaciona mreža i rekonstruisan deo postojećeg sistema za snabdevanje sirovom vodom.
Iako su za značajniji napredak u Srbiji potrebna velika ulaganja merena u milijardama evra, kao i nastavak rada na harmonizaciji legislative sa EU standardima, polako se podiže svest o važnosti prečišćavanja otpadnih voda i primećuje pozitivan trend.
Tako je u prošloj godini po podacima Republičkog zavoda za statistiku prečišćeno 16,5 odsto više otpadnih voda nego u 2019, a mreža javne kanalizacije duža je za skoro 2 odsto, dok je novih priključaka na kanalizacionu mrežu 4,2 odsto više.
U okviru Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, izrađen je plan mera u oblasti klime, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i uklanjanja zagađenja.
Angažman Srbije, kada je reč o ostvarivanju ovih ciljeva, ima presudan značaj za proces evropskih integracija i doprineće efikasnijoj upotrebi resursâ.
Prelazak na čistu, cirkularnu ekonomiju i preduzimanje mera za zaustavljanje klimatskih promena, uz istovremeni oporavak biodiverziteta i smanjenje zagađenja, podržaće privredu i otvoriti nova radna mesta.
Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.
Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života
Pročitajte još:
https://europa.rs/zavrsena-modernizacija-vodovodne-i-kanalizacione-mreze-u-subotici/
https://europa.rs/moderno-upravljanje-otpadom-regionalno-preduzece-srem-macva/
https://europa.rs/obrenovac-bezbedniji-od-podzemnih-voda-zahvaljujuci-eu/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
