Ilustracija Foto: EPA-EFE/REDUAN DRISKada u Gugl pretraživaču ukucate „klimatske promene u Srbiji“, prvi sajt koji će vam biti ponuđen je klimatskepromene.rs, koji je nastao saradnjom Ministarstva zaštite životne sredine, UNDP-a i GEF međunarodne organizacije.
Jedan od linkova na ovom sajtu trebalo bi da odvede posetioca na veb prezentaciju o domaćoj Strategiji klimatskih promena. Umesto toga posetilac je klikom na ovaj link bio upućen na sajt sa sadržajem za odrasle.
Naučni novinar Nikola Zdravković objavio je na sajtu Peščanika tekst o „grešci“, nakon čega je uklonjen sporni sadržaj.
On kaže za Danas da, iako se radi o tehničkoj stvari, sam ovaj primer na plastičan način prikazuje odnos države prema klimatskim promenama, koje bi trebalo da nas i te kako zabrinu pošto je Srbija najranjivija država u Evropi kada se govori o uticaju klimatskih promena.
Stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao – meteorolozi Vladimir Đurđević i Danijela Božanić, koji imaju višedecenijsko iskustvo u oblasti klimatskih promena, dodatno ističu da promene klime mogu imati odlučujući uticaj na ekonomski razvoj zemlje, što se već videlo 2012. i 2014, kada je Srbija bila pogođena sušom odnosno poplavama.
Kako je došlo do greške?
Povodom pogrešnog linka na sajtu klimatskepromene.rs, dnevni list Danas uputio je pitanja Ministarstvu životne sredine i kacelariji UNDP-a u Srbiji, iz koje nam je objašnjeno kako je do ove situacije došlo.
– Jedna od stranica na sajtu klimatskepromene.rs (Strategija klimatskih promena sa Akcionim planom) je sadržala i link ka spoljnom sajtu (http://klimatskastrategija.eu/), koji nije u vlasništvu UNDP kancelarije. Link je vodio ka sajtu koji je sadržao dodatne informacije u vezi sa ovom temom. Kada je zakup domena klimatskastrategija.eu istekao, bio je dostupan za kupovinu svim građanima EU. Po javnim podacima dostupnim na internetu domen je ponovo registrovan 13. juna 2022. godine i nakon toga mu je očigledno promenjen sadržaj – naveo je UNDP u svojim odgovorima.
Nikola Zdravković ističe da nije toliki problem to što je sadržaj za odrasle završio na zvaničnom sajtu, pošto se po svoj prilici radi o tehničkoj stvari, koliki je problem način na koji se država odnosi prema klimatskim promenama.
– Srbija se nalazi na teritoriji koja se naziva „vrućom tačkom“ klimatskih promena, gde je između ostalog porast prosečne temperature veći od svetskog proseka, a i veća je učestalost ekstremnih događaja kao što su suše i intenzivne padavine. Uz to Srbija je, prema indeksu koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam, najranjivija država Evrope na klimatske promene – navodi Zdravković.
Da li je link koji vodi na pornografski sajt umesto na ključni strateški dokument vulgaran ali i veran pokazatelj odnosa države Srbije prema problemu klimatskih promena kako to Nikola Zdravković piše u tekstu na “Peščaniku”?!
Procenite!— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) March 29, 2023
U takvim okolnostima, umesto da pitanje klimatskih promena odnosno našeg odgovora na njih, bude jedan od prioriteta, mi imamo Strategiju klimatskih promena, koja je rađena 2018, a još uvek nije usvojena, objašnjava Zdravković.
On dodaje da je sam tekst Strategije, koja je u međuvremenu preimenovana u Strategiju niskougljeničkog razvoja, sada već zastareo, a nije usklađen ni sa drugim dokumentima.
Zašto treba da nas brinu klimatske promene?
Promene klime nisu nešto što se dešava u dalekom svetu i čime imaju luksuz da se bave najbogatije države.
Situacija je upravo suprotna. Klimatskim promenama najpogođeniji su najmanje razvijeni.
Dr Vladimir Đurđević, meteorolog i redovni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, objašnjava za Danas da se klimatske promene ne odigravaju u svim delovima sveta na isti način i podjednako brzo.
– U Srbiji je i porast temperature veći od globalnog proseka, a i intenzivniji su ekstremne padavine i suše. Očekuje se da će u narednih 30 godina obim klimatskih promena biti kao u prethodnih 100. Dok su se u prošlosti ekstremne suše dešavale jednom u deset godina, sada se dešavaju dva puta a u budućnosti možemo da očekujemo da će se odigravati tri puta u deset godina – kaže sagovornik Danasa.
Na ovakve događaje nemaju sve zemlje iste kapacitete da odgovore. Naši su pri tome prilično slabi.
– Uragan u Americi može da napravi štetu do 100 milijardi dolara koju Amerika može lako da sanira. U Srbiji su poplave 2014. stvorile štetu od 1,7 milijardi dolara i nama su bile potrebne donatorske konferencije da bismo prikupili novac. Mi vidimo da ovakvi ekstremni događaji, koji će biti sve učestaliji, direktno utiču na naš razvoj. Možemo u godinama kao što je 2012, godina suša, i 2014, godina poplava, da vidimo pad GDP. Ovo su šokovi koji nas mogu da pomere 100 puta – objašnjava Đurđević.
Kada se izloženost klimatskim promenama i postojeći kapaciteti ukrste, vidi se da je Srbija najranjivija zemlja Evrope. Problem je međutim što nema adekvatnog odgovora.
Vladimir Đurđević kaže da postoje dva koloseka na kojima bi moralo da se radi.
Prvi podrazumeva preoblikovanje društva kako bi šteta od klimatskih promena bila manja. To znači razvijanje sistema navodnjavanja, zaštite od poplava, ranog upozoravanja.
Drugi je da uhvatimo korak sa svetom i krenemo putem koji je zacrtan Pariskim dogovorom 2015. godine.
– Globalne ekonomije, uključujući i Kinu, prelaze na zeleni kolosek. Ako sada ne uhvatimo korak, teško ćemo moći da ih stignemo u budućnosti – zaključuje sagovornik Danasa.
Srbija ostaje van sveta
Da Srbija ostaje van sveta veruje i Danijela Božanić, meteoroliškinja sa preko 20 godina iskustva u oblasti klimatskih promena.
– Ako neko misli da klimatske promene i zaštita životne sredine nisu procesi paralelni sa razvojem, to je ili neznanje ili nedostatak razuma. Dok druge zemlje strategije koje se odnose na klimatske promena čine krovnim dokumentom sa kojim se svi ostali usklađuju, kod nas Strategija klimatskih promena, odnosno niskougljeničkog razvoja nije usvojena od 2018. godine, a tekst koji sadrži je sada zastareo i neusaglašen je sa ostalim dokumentima – kaže Božanić.
Ona objašnjava da je usvajanje ove strategije bilo obaveza po međunarodnim ugovorima ali i po zakonima koje smo sami doneli.
– Srbija je 2021. godine donela Zakon o klimatskim promenama u kome se navodi da strategija treba da se usvoji do marta 2023. godine. Sam zakon predvideo je kašnjenje. A čak ni sa tim kašnjenjem nije ispunjen. Tako na kraju dolazimo do toga da kažemo – pa šta i da usvojimo strategiju, ona ionako neće biti poštovana, kao što se ni zakon ne poštuje – navodi sagovornica Danasa.
Ona objašnjava da je strategija 2017. godine pisana na osnovu pretpostavki koje su bile utemeljene u tadašnjim političkim, ekonomskim, energetskim okolnostima.
U međuvremenu EU je dva puta promenila svoje ciljeve, desio se rat u Ukrajini, posledična inflacija.
– Kako neko može da pretpostavi da strategija koja je pisana na osnovu stanja iz 2017, može da funkcioniše sada pet godina kasnije. Mi ako usvojimo ovako zastareli dokumenti, to će biti zbog zahteva međunarodnih organizacija, a ne zato što nas zanima da nešto sprovedemo – navodi Božanić.
Ona navodi da je dodatan problem činjenica da sama strategija nije usklađena sa drugim dokumentima.
Tako je klimatski i energetski plan, INEKP, koji je Srbija takođe imala obavezu da izradi, pošao od drugačijih pretpostavki 2020. godine, i koristio različiti model za svoje nalaze.
Na kraju došlo se do toga da dok INEKP postavlja cilj da se do 2030. emisija ugljen-dioksida smanji na 40 dosto, Strategija navodi cilj od 33,3 odsto.
– Jasno je da ovoj vlasti niti je bitno pitanje klimatskih promena niti to postavlja kao svoj prioritet – zaključuje Božanić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
