Kako je slobodu medija u Srbiji od veće tragedije spasio jedan bruh u Inđiji?

Verica je izbačena poput vreće iz opštinske zgrade samo zbog činjenice što je uz svog kolegu iz redakcije, jedna od dvoje nezavisnih novinara u ovoj opštini.

Dobro je i prošla jer kako otrkriva snimak, radnik obezbeđenja „ima bruh“ pa nije u punoj snazi, inače bi možda letela i kroz prozor, što je u razgovoru za Danas najavila kako očekuje sledeći put.

Priča je već ispričana hiljadu puta, ali kako kažu da je ponavljanje majka mudrosti – izvolite.

Ima tamo u vinskom Sremu jedno selo zove se Čortanovci. Imali su železničku stanicu skoro punih 140 godina. Onda je došao brzi voz i preleteo ih. Stanice više nema.

Građani su se pobunili. Neverovatno i krajnje nezahvalno. Predsednik opštine i njihov prestavnik Vladmir Gak, u maniru svoje i svuda vladajuće partije nije želeo kontakt sa onima koji bi da kažu nešto što mu se ne sviđa.

Demonstranti su ostali napolju, a za njegov sto stigli su predstavnici Saveta mesne zajednice Čortanovaca, odnosno Gakove stranačke kolege. Na jedan milorečiv dogovor sa onima koji ni ne predstavljaju pobunjene ljude. Nećemo ni sumnjati kako je prošao uspešno.

I tu dolazimo do novinara. Pravih novinara. Šake onih koja uspela da opstane i ima hrabrosti da izvesti o događaju onako kako se desio. Verica Marinčić je jedna od njih i za to godinama plaća visoku cenu.

Već je napadana i praćena, a na pretnje je nažalost navikla. Ali kako uporno ponavlja da će svoj posao nastaviti da radi, opštinarima ne preostaje ništa drugo nego da je sklanjaju. Bukvalno fizički.

To je prvo pokušao šef kabineta predsednika opštine Nemanja Milojević koji ju je toliko pritisnuo za ruku da Verica mora da ide u bolnicu da na snimanje.

Ali kada je video da je ipak u kadru koleginice Vanje Đurić sa N1, odustao je i kukavički na nju poslao policajca u penziji sa bruhom, danas honorarnog radnika obezbeđenja, da je programiran na autopilot „naredbe kao svetinje“ iskotrlja iz zgrade.

Reakcije dela javnosti jesu bile oštre, ali Milojeviću neće biti ništa. On je pripadnik vladajuće kaste za koje zakoni u ovoj zemlji ne važe. Eventualno će honorarni saradnik biti kažnjen, pretpostavimo novčano.

Samo nezavisni novinari u manjim sredinama znaju kako im je. Do nacionalnih medija tu i tamo stignu vesti da su im kuće zapaljene, da su im redakcije zazidane, da ih je neko napao i pretukao.

Oni za to vreme svaki dan prolaze kroz red predrasuda, negativnog obeležavanja, javnog sramoćenja, degradacije i tako redom i tako u krug.

Verica Marinčić i dalje neće biti na mejlnig listi opštine i dalje je neće pozivati na događaje, a ona će i dalje na njih odlaziti. Nadamo se da joj se ništa neće dogoditi i želimo joj svu sreću ovog sveta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

LSV – Vojvođani: „Počnite da hapsite odgovorne za tragediju u Novom Sadu a ne odbornike opozicije“

Građevinski inženjeri: Nadstrešnica je preopterećena, pitanje samo ko je kriv, projektant ili izvođač radova

Dragan Stojković: Saučešće porodicama nastradalih u Novom Sadu, moje misli su sa vama

Gradonačelnik Novog Sada: Struka da uradi posao pa ćemo o ostavkama, građani da veruju u državu i sistem