Kako je SNS glasilo postalo naučni časopis?

Lista je objavljena na sajtu Ministarstva prosvete u čijem je sastavu do skoro bila nauka, ali do objavljivanja ovog teksta nismo uspeli da dobijemo odgovor da li je za ovakvu odluku odgovoran ministar prosvete Branko Ružić ili novoizabrana ministarka nauke Jelena Begović.

Razdvajanje dva ministarstva nadležnima je očito poslužilo da izbegnu odgovor na pitanje Danasa na osnovu čega je „Napredak“ uvršten na listu domaćih naučnih časopisa, da li je praksa i da li ima još primera da se publikacija iza koje stoji politička stranka pojavljuje na listi naučnih časopisa.

Pitanja smo uputili na imejl adresu Ministarstva prosvete i pres službu Vlade Srbije, s obzirom da novoformirano Ministarstvo nauke još nema sajt.

Odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili, niti je iko mogao da nam kaže kome da obratimo za više informacija.

„Časopis za političku teoriju i praksu „Napredak“ jeste prošao neophodnu proceduru i za detalje možete da se obratite Matematičkom instiutu SANU koji prati bibliometrijske pokazatelje svih naučnih časopisa u Srbiji“, navodi se u pisanom odgovoru Redakcije časopisa za političku teoriju i praksu „Napredak“ Danasu.

Iz Matematičkog instituta SANU nismo dobili odgovor.

Na pitanje na koji način će biti obezbeđana nepristrasnost u izboru radova koji bi se mogli naći u časopisu, budući da je osnivač Fondacije „Za srpski narod i državu politička stranka, odnosno SNS, iz Redakcije „Napretka“ poručuju da su „u svojoj uređivačkoj politici deklarisali naučne kriterijume kao jedine koji ih rukovode, a to obezbeđuje dvostruka slepa recenzija svakog rada od strane dva stručnjaka za određenu oblast koji su obavezno doktori nauka i koji nisu zaposleni u ustanovi u kojoj je zaposlen autor rada“.

„Politički kriterijum u nauci ne postoji već samo kompetentnost i nekompetentnost. Podsećamo da i mnoge druge stranačke fondacije na primer partija iz Nemačkem kao što su Konrad-Adenauer-Stiftung i Rosa-Luxemburg-Stiftung, finansijski podržavaju i objavljuju različite vrste naučnih publikacija pa se to nikada nije dovodilo u pitanje“, navode iz Redakcije „Napretka“ uz napomenu da je osnivač časopisa Fondacija, a ne politička stranka.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, „Napredak“ jeste prošao kroz proceduru propisanu Pravilnikom o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa, koja, između ostalog, podrazumeva dvogodišnje praćenje časopisa za potrebe ocenjivanja i bibliometrijsku analizu.

Nejasno je, međutim, kako je Fondaciji to uspelo budući da pravilnik predviđa da izdavač časopisa može biti naučnoistraživačka organizacija, naučno društvo, kao i institucija sa delatnošću od značaja za nauku u suizdavaštvu sa naučnoistraživačkom organizacijom. U društveno-humanističkim naukama, izdavač ili suizdavač tradicionalno je i institucija kulture (muzej, arhiv i sl.).

Kategorizacija je merilo kvaliteta časopisa, a kategorija M 54, u koju je svrstan „Napredak“, označava domaći naučni časopis koji je prvi put kategorisan. Na listi se nalazi među domaćim časopisima za pravo i politikologiju.

Ovo je najniža kategorija i ona zapravo znači da radovi objavljeni u publikacijama sa ovom oznakom nemaju uticaja pri izboru u zvanja, što za Danas potvrđuje i Đurđica Jovović, predsednica Komisije za sticanje naučnih zvanja.

Prema njenim rečima, čak ni časopisi od nacionalnog značaja iz kategorije M53 ne utiču mnogo na izbore u zvanje. Ona kaže i da časopis iz kategorije M54 ne može mnogo da napreduje naviše.

– M 54 je kategorija koju dobijaju novopokrenuti časopisi i nosi jako malo bodova, ali čak i u tom slučaju stvar je principa zato što ukazuje da je ovaj časopis kredibilan kao naučni. Ono što meni deluje čudno u celoj priči je opis misije časopisa u kome se govori o nekakvom spoju teorije i prakse. Na tom istom sajtu gde je časopis možete videti da ista fondacija proizvodi nove kadrove za partiju kroz Akademiju za mlade lidere i zaista je čudno šta će biti taj spoj teorije i prakse – kaže za Danas Srđan Prodanović, član Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) i viši naučni saradnik na Instititu za filozofiju i društenu teoriju.

On dodaje da se ne seća da je u vreme Slobodana Miloševića i DOS-a ovako nešto pokušano i da je svojevrsni presedan da izdavač koji ima aktivne političke stavove i političku ulogu i čiji je osnivač partija, stavi nekakav „oreol“ naučne kredibilnosti.

Igor Radun, docent na Univerzitetu u Helsinkiju, smatra da je uplitanje političkih stranaka u osnivanje ili direktnu finansijsku podršku časopisima koji pretenduju da budu naučni veoma diskutabilno.

U jednom od svojih naučnih radova on se bavio upravo slučajem povezanosti naučnog časopisa sa manjom grupom ljudi koja zastupa određena mišljenja i koji mogu određivati šta se objavljuje, a šta ne u njihovom časopisu.

– Oni mogu biti više lojalni svojoj organizaciji nego nauci – kaže Radun.

Osvrćući se na slučaj da je politička stranka povezana sa naučnim časopisom Radun kaže:

– Ovde je najpre pitanje kako su povezani ljudi koji vode časopis (urednici), fondacije i stranke. Ako je, recimo, glavni urednik član stranke, a časopis se bavi temama važnim toj stranci (politika, regionalna i nacionalna istorija i slično) to je veliki problem, jer ti ljudi mogu imati konflikt između lojalnosti stranci (i politici i ideologiji stranke) i lojalnosti samoj nauci – navodi Radun.

Drugo pitanje je uticaj novca.

– Ako časopis zavisi od finansijske podrške fondacije, to jest stranke, legitimno pitanje je da li će se urednici usuditi da objave neki rad koji je u suprotnosti s ideologijom, programom ili očekivanjima stranke. Na primer, časopis se bavi temama Jasenovac, srpsko-hrvatski odnosi koje su, nažalost, još uvek kontroverzne i koje izazivaju puno emocija i važne su za program/ideologiju/birače stranke – navodi naš sagovornik.

Radun kaže da nije čuo da političke stranke imaju svoje naučne časopise.

– Mnogo stranaka ima svoje časopise, ali to nisu naučni časopisi. Da li postoji neka skrivena agenda da stranka pokušava uticati na nauku, ne znam, ali meni je ovaj slučaj jako neobičan i izazive sumnje zbog razloga koje sam naveo. Veći je kredibilitet ako se nešto objavi u naučnom časopisu nego u stranačkom biltenu jer svi očekujemo da su nauka i naučnici objektiviniji od stranačkih piskarala – zaključuje Radun.

Na sajtu Fondacije za srpski narod i državu piše da časopis „ Napredak“ objavljuje akademske radove koji se odnose na političku teoriju i političku praksu – u najširem smislu.

„Želja nam je da kroz ovaj časopis promovišemo političku kulturu i dijalog, da omogućimo akademskim stvaraocima, ali i kreatorima i sprovodiocima politika, da objavljuju svoje radove koji se odnose na međunarodne odnose, geopolitiku, evrointegracije, društvena pitanja uopšte, javne politike, ali i na političku tradiciju, istoriju, kulturu sećanja itd. U tom smislu, „Napredak“ je mesto susreta teorije i prakse u oblasti politike“, navodi se u opisu časopisa.

Kako se navodi u poslednjem broju koji je posvećen Jasenovcu i stradanju srpskog naroda u NDH, redakciju časopisa čine glavni i odgovorni urednik Zoran Jevtović, a među urednicima su profesor Uroš Šuvaković, nekadašnji ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, profesor Branko Rakić, poslanik SNS Marko Atlagić, direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković i analitičar i profesor Dejan Vuk Stanković.

Časopis izlazi tri puta godišnje. Prvi broj je izašao na Vidovdan, 28. juna 2020. jer su osnivači hteli, kako kažu, da naglase čvrstu vezu između tradicije i napretka.

Nauka i objektivnost

– Objektivnost je važna karakteristika nauke. Svi naučnici tome teže i to očekuju od drugih naučnika. Naravno, svi smo mi ljudi, sa svojim predrasudama, pristrasnostima, mišljenjima… i svi se borimo sa svojim „demonima“ i želimo da budemo što objektivniji. Naša pristranost se može manifestovatii u tome koje teme obrađujemo u svojim istraživanjima, a koje ignorišemo, kakva pitanja postavljamo i na koji način obrađujemo rezultate, kako donosimo zaključke. Sem toga, naša pristrasnost se može manifestovati i dok radimo kao recenzenti i urednici u časopisima – ističe Igor Radun.

On dodaje da je finansijski konflikt interesa dugo bio i još uvek je u fokusu. Navodi primer da je duvanska industrija imala uticaja u suzbijanju istraživanja koja su pokazivala povezanost pušenja i raznih oboljenja, poput raka pluća, tako što su sponzorisali naučnike i časopise za koje su znali da će proizvesti radove koji umanjuju štetnost pušenja ili su stopirali radove i istraživanja koja pokazuju štetnost.

– Farmaceutska i mnoge druge industrije to i dalje rade. Dakle, pomoću novca se želi uticati na nauku, što predstavlja teškoće naučnicima i može dovesti do samocenzure i cenzure u većem ili manjem obliku – kaže Igor Radun.

On dodaje da se u novije vreme mnogo pridaje važnosti nefinansijskim konfliktima interesa.

– Na primer ako je neko glasan protivnik kontrole oružja, onda je vrlo diskutabilno kako će kao urednik ili recenzent tretirati rad čiji rezultati pokazuju negativne posledice ako kontrole oružja nema. Primeri takvih “emocionalno nabijenih tema“ su matične ćelije, abortus, evolucija… – kaže Radun.