Kako je srpsko izdavačko preduzeće “Geca Kon” postalo najveće na Balkanu?

Preduzeće „Geca Kon“, koje je postalo već odavno središte književne kulture dvadesetog veka, svaki drugi dan donosi jednu novu knjigu, koja se zatim u hiljadama primeraka šalje u svaku državu na Balkanu, prenosi list Vreme.

Istorija ovog preduzeća, koja počinje pre četiri decenije, svojevrstan je fenomen. Od malog knjižarskog preduzeća do velike fabrike kakvu “danas” predstavlja izdavačko preduzeće Gece Kona, skok je isto tako veliki kao od predratnog do današnjeg Beograda, objašnjava dopisnik lista.

Ali ono što čini srž i snagu ovog preduzeća nije njegov privredni kapacitet, niti industrijski tempo njegove proizvodnje, već objavljena dela, koja pišu najobdareniji pisci, najveštiji prevodioci, najbolji literati i naučni stručnjaci.

Ne postoji oblast književnog, naučnog i duhovnog stvaranja koja u “Geca Konu” nije zastupljena, tako da je kao najkvalitetnija na tržištu, dobila i najveću publiku, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U Zagrebu “trenutno” više od 500 ljudi poseduje svoje „farme“ za gajenje glista, pokazuje jedna statistika, koju prenosi list Pravda pre 80 godina.

Umesto da kopaju po zemlji u subotu uveče u potrazi za svojim mamcem za sutrašnji lov na šarane, štuke i somove, „sada“ pecaroši odlaze na „farme“ gde mogu izabrati baš one gliste koje su im potrebne u zavisnosti od toga koju ribu žele da ulove.

Ovi “farmeri glista”drže svoje gliste obično u velikim drvenim sanducima napunjenim zemljom, dok u jedan sanduk može da stane oko 500 glista.

One se hrane uglavnom trulom zemljom, ali “uzorni farmeri” često daju glistama i “poseban obrok“, koji podrazumeva malo mleka, jake crne kafe ili mrvice hleba, a neki čak i seju pšenična zrna u sanduke.

Ipak, vrlo je teško govoriti o tome kako da ovaj posao bude što uspešniji, jer farmeri drže svoje tajne recepte za udvostručenje glista kao strogu “industrijsku tajnu”, prenosi list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“