Foto: Privatna arhivaDva video-snimka u kojima Užičanka Nađa Đoković, stihovima na Mocartovu muziku, šaljivim narativom peva o sopstvenim iskustvima i frustracijama tokom karantina, zbog epidemije korona virusa, postali su viralni.
Poput tog virusa koji je zahvatio planetu, njeni snimci se šire internetom. Do sada je njima „inficirano“ više od 1.200.000 ljudi u Srbiji, regionu i na drugim meridijanima, a ponude za intervjue stizale su čak iz Toronta.
„Sjajno! Ako te tuži Mocart, ima da ti obezbedimo najbolju moguću odbranu“. „Nadam se, iskreno, da će šljam i polusvet uskoro nestati sa Jutjuba i da će nam deca, kao i mi, više uživati u ovakvim genijalnim stvaranjima. Svaka čast, mlada damo“. „Bravo, sledeća pesma da bude mnogo žešća. Isprozivaj ovu kriminalnu vlast. Možeš ti to“…. To su samo neke od reakcija na njene video snimke na društvenim mrežama.
Nađa je studentkinja četvrte godine Pedagoškog fakulteta u Užicu. Vedra je, urbana i duhovita. Svira klavir, voli umetničku muziku, ali i druge muzičke žanrove.
https://www.youtube.com/watch?v=3_kDeFP1yxQ
Objavila je tri zbirke poezije „Zar veruješ svojim očima“, „Četiri vatre“ i „I zapeva slavuj – Doba svitanja“ koju će, kako kaže, i kao simboličnu poruku, promovisati na jesen, kada se nada da će „nam svima svanuti, nakon karantina i svih problema“. Kantautorka je, bavi se umetničkom fotografijom i glumom.
U kućnoj varijanti, razbarušene kose i bez šminke, u prvom klipu „Karantinski Turski marš“, nasmejala je publiku kroz realnu i duhovitu priču o sebi, svojoj svakodnevici, dosadi, preispitivanjima tokom karantina. Za tri i po minuta, vrlo zahtevnog muzičkog tempa, izgovorila čak 561 reč i pokazala zavidno glumačko umeće. Klip je, kako kaže, nastao u dokolici, dok je slušala Mocartovo delo.
– Tekst sam napisala za petnaestak minuta, a za isto vreme sam snimila video. Opisala sam sopstvenu svakodnevicu, a ispostavilo se da je to svakodnevica većine nas, kaže Nađa.
Drugi video, sa tekstom koji je napisala na Mocartovu „Malu noćnu muziku“, nastavak je prvog klipa i glumački je izazovniji, jer se pojavljuje u dvostrukoj ulozi – kao Nađa i kao starija žena, koja ju je prepoznala i ponudila se da joj bude svekrva.
– To se zaista dogodilo. Baka me je prepoznala u prodavnici i rekla da je njen sin fasciniran mojom pojavom i da želi da me oženi, da imaju imanje, ali i da ona želi da joj budem snajka, smeje se naša sagovornica.
Kada je karantin postao neizdrživ, otišla je kod svog dede na planinu, u kosjerićko selo Makovište gde je, kaže, osetila slobodu, slobodno se kretala i uživala u prirodi.
– Ipak, izolacija je bila i inspiracija za video-klipove. U drugačijim okolnostima, koje nude bezbrižnost i uljuljkanost, inspiracija je manja tako da sve ima svoje loše i dobre strane, priča Nađa.
U video-snimcima, ne iskazuje politički stav, ne zato što je, kako navodi, „apolitična, već što smatra da su političko opredeljenje, porodični status ili neke druge odrednice čoveka, stvar privatnosti“.
https://www.youtube.com/watch?v=iPka_2yyZGY
– Nema smisla javno iznositi politički stav, u vidu protesta ili sličnog izraza, ali to ne znači da sam ja za ili protiv protesta, već da o tome imam drugačiji stav. Ne vidim poentu u buci. Možda se time narušava mir onoga ko ima isti takav stav, ali ne želi da ga javno iznese. S druge strane, plašim se da bih sebe ugrozila kada bih javno saopštila stav o tome. Ostajem po strani i ne želim da skrećem pažnju na takav način, kaže Nađa i dodaje da postoje i drugi načini borbe.
– Ljudi koji zaista imaju šta da kažu i zaista mogu nešto da promene, uvek su po strani. Uplašeni su od onih koji ne znaju šta pričaju, ali mnogo su glasni. Nadam se da će doći vreme za te ljude koji imaju šta da kažu i da će oni ne samo reći, nego i nešto uraditi, ocenjuje Nađa i kaže da su „ljudi uplašeni i da se za sve što nam se dešava nude razna opravdanja“.
Lekcije epidemije
– Političari kažu jedno, stručnjaci drugo i svako ima stav o tome. Želim da budemo svesni toga šta nam se događa i da nađemo načine da se s tim izborimo. Epidemija i izolacija su nas naučile da mnogo više cenimo obične stvari, da više poštujemo sebe i svoje porodice, ali i da uživamo u mogućnostima da komuniciramo sa drugim ljudima. Za ono što nam je ranije bilo uobičajeno, poput kafe sa prijateljima, a što nam je bilo uskraćeno, uvideli smo da je to dragoceno i da nije nešto što nam se pruža svakodnevno, poručuje naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
