Kako je Tito tražio da se pohvataju sve žabe oko Belog dvora da bi kraljica Elizabeta II spavala

To je u svojim memoarima objavio profesor Miodrag Todorović sa Univerziteta u Banjaluci, a Danas preneo pre 20 godina. Međuti, kako se dalje dodaje, maršal je ovu naredbu ipak imenio nakon što je čuo da se kraljica požalila da je taj zvuk smiruje i nedostaje joj.

„Tako je počela operacija hiljade vodozemaca koje su vojnici upravo uklonili“, prenosi Danas.

Ovaj incident je profesor Todorović opisao u svojim memoarima povodom zlatnog jubileja britanskog suverena pod naslovom “Kraljici nije bilo zabavno”.

„Ovde je jako lepo ali iznenađena sam da ovde nema žaba. Odrasla sam slušajući horove žaba i taj zvuk me jako opušta“, rekla je britanska kraljica maršalu Josipu Brozu kako navodi profesor Miodrag Todorović.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Inače, Josip Broz Tito je zajedno sa svojom suprugom Jovankom Broz te davne 1972. godine u SFR Jugoslaviji ugostio britansku kraljicu Elizabetu II, princa Filipa i princezu Anu.

Novinska agencija Asošijejted pres je na YouTube kanalu postavila snimak tadašnje posete, a video je pratio glas naratora koji je prepričavao tadašnji događaj.

To je, inače, bila prva kraljičina poseta jednoj komunističkoj zemlji na istoku Evrope, zbog čega je u pojedinim zapadnim medijima naišla na kritike Ona je tada pokazala da različita politika nije barijera za međunarodno prijateljstvo i to postavljanjem venca na grobu neznanog junaka na Avali.

Kravljevski par je tada u Beogradu proveo dva dana, a zatim u sklopu ture po Jugoslaviji posetio i Dubrovnik i Zagreb.

Jedan od najvećih praznika u bivšoj Jugoslaviji – Dan mladosti, odnosno rođendan Josipu Brozu Titu, doživotnom predsedniku SFRJ obeležen je i ove godine. Brojni jugonostalgičari proslavili su simbolično u Kući cveća 130. rođendan Druga Tita.

Među starijom populacijom gotovo da nije bilo osobe koja nije imala bar jedno iskustvo sa radne akcije ili sleta, a mnogi među prisutnima, danas penzionerima, sa tugom u očima prisećali su se dana rane mladosti i života u državi koja je, kako su rekli, „bila mnogo više od onoga što je sad“.