Kako je udar groma otkrio rudnik gvožđa pre 80 godina?

Pre 80 godina, List Vreme pisao je o ženi koja se vodila kao nestala 41 godinu.

Posle 41 godine od nestanka, svojoj porodici i rođacima javila se Fata Omanović za čiji je nestanak vezan najmučniji deo istorije bosansko-hercegovačkih muslimana.

Nestanak Fate Omanović bio je glavni razlog za nastanak pokreta bosansko-hercegovačkih muslimana pod imenom Džabićev pokret koji se borio za versku i prosvetnu autonomiju, plaćen je mnogobrojnim žrtvama i trajao je punih 10 godina. 

Razgovor sa Fatinom sestrom Neilom, u mestu Kutina blizu Mostara, otkrio je šta se desilo tog presudnog dana kada je Fata nestala. 

Jedne majske večeri, dok je Neila prela primetila je da je Fata neprekidno gleda, ističe da su se mnogo volele, ali da je njeno ponašanje te večeri bilo veoma čudno. 

Kako navodi Neila, odjednom ju je Fata počela grliti i ljubiti, govoreći joj da je puno voli, na šta od Fate nije navikla. 

Nakon toga kod njih u kuću ušla je njihova komšinica koja je, kako se Neila priseća, nešto šapnula Fati. 

Nakon toga Fata je izašla napolje i ne dolazi kući, tada počinju da je traže, ali bez uspeha, obišli su i komšinicu koja je pre toga dolazila kod njih na šta je rekla da ne zna ništa o tome gde bi Fata mogla da bude. 

Kako kaže Neila, otac nikada nije mogao da se pomiri sa Fatinom nestankom te je jednog dana nađen mrtav blizu kuće, kaže da mu je srce prepuklo od tuge za Fatom. 

Neila ističe da je toliko bila iznenađena Fatinim pismom da se jedva zadržala na nogama. 

U pismu navodi da bi želela da joj Neila dođe u posetu u Cigljarevu 2, u Ljubljanu i potpisuje se kao Darinka Prijatelj. 

Fatin brat Ramo je rešen da ode u Ljubljanu i potraži sestru kako bi skinula veo tajne njenog misterioznog nestanka te majske noći.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Švedski listovi javili su da je u blizini švedske varoši Liksal nedavno napravljeno interesantno otkriće, piše list Pravda pre 80 godina.

Stanovnici te varoši su već ranije primetili da grom za vreme velikih oluja uvak udara u brdo koje se nalazi pored prostrane šume u okolini Liksal. 

Tu pojavu niko nije mogao da objasni pa se za to zainteresovao poznati švedski geolog koji je duže vreme ispitivao pomenuti teren koji je grom neretko posećivao. 

Geolog je utvrdio da se nekoliko metara ispod zemljine površine nalazi veliki rudnik koji obiluje ogromnim količinama gvozdene rude. To otkriće je napravio baš na mestu gde je grom udario poslednji put. 

Na vest o otkriću novog rudnika gvožđa, jedan štokholmski koncern je od države otkupio ovo brdo i već nakon nekoliko dana počeo sa eksploatacijom bogatog rudnika. 

Vrednost novootkrivenog rudnika je takođe ta što se rude mogu vaditi pri sunčevoj svetlosti, što je veoma redak slučaj. 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.