Kako je uvećanje zarada u beogradskim vrtićima napravilo razdor među vaspitačima i nastavnicima?

To će, uz ranije uvećanje od šest odsto u odnosu na republičku osnovicu, omogućiti da početne plate beogradskih vaspitača sa sedmim stepenom stručne spreme budu i za preko 100 evra veće od zarada vaspitača u drugim delovima Srbije, kao i nastavnika u osnovnim i srednjim školama.

– Najnovije povećanje plata je rezultat uporne borbe sindikata, u kojoj smo s jedne strane iznosili snažne argumente zbog čega naš rad zaslužuje da bude plaćen više, posebno imajući u vidu manjak zaposlenih i činjenicu da većina radi za dvoje, a s druge strane, organizovali naše članstvo na terenu. Podsećamo, apsolutna većina zaposlenih u predškolstvu u Beogradu su članovi našeg sindikata – komentariše Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.

Ona dodaje da su plate u prosveti i dalje niske. Podseća da su sindikati ukazali da su plate u obrazovanju značajno niže od republičkog proseka i tražili da se u najmanju ruku izjednače sa ovim parametrom.

– Mi podržavamo ove zahteve. Smatramo da naš uspeh u borbi za plate otvara vrata i sindikatima na drugim nivoima da se organizuju u borbi za više zarade – ističe Jovanović.

Ona primećuje da ih kolege iz ostalih sindikata iz prosvete ne shvataju za ozbiljne, budući da ih nisu pozvali kada su zakazivali protest za 26. septembar.

– Verujem da je prestonička kasa veća u odnosu na ostale sredine, ali ovo je diskriminacija prema ljudima koji rade u predškolskim ustanovama u celoj Srbiji, a da ne pominjem nastavnike. Ako govorimo o makro politici cele države ne mogu biti privilegovani ljudi koji rade u jednom segmentu obrazovanja, a drugi da budu skrajnuti. Asistenti sa doktoratom na fakultetu imaju platu 76.000 dinara – ističe Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.

Ilić veruje da su vrtići u Beogradu puni, da su uslovi rada teški i da verovatno postoje neki problemi koji se rešavaju na lokalu, ali smatra da pitanje plata zaposlenih treba sistemski da se reši.

– Svi nas zovu i pitaju šta se dešava… Samo deca iz Beograda imaju tablete, samo deca iz Beograda dobijaju patike, besplatne udžbenike. Znate li koliki je izdatak za porodicu komplet udžbenika od 20.000 dinara? A prosečna plata u Beogradu je 140.000 dinara. Ako oni prave razliku zašto mi ne bismo? Oni koji rade u Leskovcu, Vranju, Subotici su skrajnuti. U čemu je njihov posao manje vredan od ovih koji rade u prestonici – pita Ilić.

Ona kaže da se pravi jaz u obrazovanju „jer se nečiji posao vrednuje u zavisnosti od afiniteta i orijentacije lokalne samouprave“.

– Neko će da gradi stadion u lokalnoj samoupravi, a neko da ulaže u obrazovanje. Ja sam uvek za ulaganje u obrazovanje, ali je ovo ipak velika razlika u platama – smatra Ilić.

Sarita Bradaš, psihološkinja i saradnica Fondacije Centar za demokratiju, kaže da se odluke o tome ko će dobiti povećanje plata donose bez ikakvih analiza.

– Suština je da se isti rad jednako vrednuje, ne radi se čak ni o nivou obrazovanja. Poenta je da vaspitačica u Crnoj Travi radi isti posao kao vaspitačica u Beogradu. Na ovaj način oni se huškaju jedni na druge, a zapravo nijedna nema adekvatnu platu koja obezbeđuje dostojanstven život, a ne preživljavanje. Da imamo Zakon o platnim razredima, čija primena se već godinama odlaže (poslednji put je odložena za 2025, ali pitanje je da li će se i tada primenjivati) postojao bi neki sistem vrednovanja rada. Sada se odluke donose arbitrarno ko će dobiti koliku povišicu, a ko neće, bez ikakvih analiza. Tako se izaziva nezadovoljstvo između raznih grupa, prosvetara, zdravstvenih radnika… zbog malih razlika u platama, a zapravo niko od njih nema adekvatnu platu – ukazuje Bradaš.