Kako je uvedena veronauka u škole: Šta je tada rekao patrijarh Pavle, a šta Zoran Đinđić

U „Apelu za sekularnu državu“, koji su potpisale brojne javne ličnosti, od Vlade se zahteva da donese uredbu o ukidanju veronauke u državnim školama što bi, kako navode, bio prvi korak u odbrani sekularnih vrednosti.

Za uvođenje verske nastave u sistem obrazovanja najodgovornija je prva demokratska Vlada posle oktobarskih promena.

Verska nastava i njen alternativni predmet građansko vaspitanje su uvedeni u škole uredbom tadašnje Vlade Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić, u jesen 2001. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativni predmeti, što je značilo da su učenici mogli da izaberu jedan ili drugi predmet, oba ili nijedan.

Na primedbe da je veronauka uvedena političkom odlukom crkva je odgovorila da nije reč o uvođenju, već njenom vraćanju u škole posle pauze od skoro 50 godina.

List Danas u izdanju od 6. jula 2001. godine preneo je zaključke sa sastanka na kome je ova odluka doneta, a kome su prisustvovali tadašnji premijer Đinđić, ministri prosvete i vera Gašo Knežević i Vojislav Milovanović i predstavnici crkava i verskih zajednica.

Knežević je tada kazao da „Ministarstvo nikad nije bilo protivnik uvođenja veronauke“.

– Ministarstvo je u prvi plan uvek stavljalo pedagoške obzire i zahteve koji se moraju ostvariti da bi se veronauka uvela. Ministarstvo i dalje stoji na stanovištu da će verovatno, kao i sve porođajne muke, i ove biti veoma teške. Skrećem pažnju da nastavni planovi i programi i kadar nisu stvar Ministarstva prosvete, a da će opcioni predmet (građansko vaspitanje prim.aut.) koncipirati Ministarstvo – rekao je Knežević.

Tadašnji patrijarh SPC Pavle održao je 2. novembra 2001. prvi javni i svečani čas u beogradskoj OŠ „Kralj Petar prvi“ čime je obeležen povratak veronauke u osnovne i srednje škole.

Patrijarh se đacima obratio sledećim rečima:

„Pre 80 i više godina bio sam u vašem uzrastu i mi smo tada pored drugih predmeta učili veronauku. Vi se sa ovim predmetima spremate za život na ovom svetu, počev od ove škole do fakulteta. Želim vam da budete vredni kao đaci, ali da budete vredni i u učenju veronauke. Neka Gospod blagoslovi ovaj početak na opšte dobro i opštu korist.“

Tadašnji premijer Đinđić je kazao da ćemo uskoro imati priliku u praksi da vidimo jesmo li kao društvo nešto dobili ili smo izgubili vraćanjem veronauke u škole, a ministar Vojislav Milovanović je ocenio da je uvođenjem novog predmeta „pala poslednja cigla berlinskog zida u Beogradu“.

On je svog kolegu Gašu Kneževića darivao školskim zvonom izrađenim zajedno sa svetosavskim zvonom u Inzbruku i zamolio ministra prosvete da njime pozove đake u učionicu i time oglasi početak prvog časa veronauke.

Knežević je tada veroučiteljima uputio dobronamerno upozorenje da „preizimaju na sebe najveću odgovornost prema deci i prema budućnosti“, preneli su novinari Danasa.

Nakon svečanog početka, već naredne školske godine (2002/2003.) verska nastava i građansko vaspitanje postaju izborni predmeti na oba nivoa školovanja, što podrazumeva obavezan izbor i pohađanje jednog od njih.

Krenulo se od prvog razreda osnovne i prvog srednje da bi 2005. u svim ciklusima preduniverzitetskog obrazovanja dobili naziv obaveznih izbornih predmeta.

Od tada do danas status veronauke i alternativnog predmeta se nije menjao, bez obzira što su zakonskim promenama 2018. postali izborni programi.

Đaci se za jedan od njih opredeljuju na početku prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a jednom u toku četvorogodišnjeg ciklusa mogu promeniti izbor.

Prema poslednjim podacima Ministarstva prosvete koje je Danas dobio, versku nastavu danas pohađa oko 60 odsto učenika osnovnih i srednjih škola, a 40 odsto ide na građansko vaspitanje.