Nenad Ilić, foto: Nenad IlićPored osmočasovnog radnog vremena i redovnog posla u fabrici nedaleko od Vranja, Nenad Ilić nalazi vreme za svoj hobi. Već pet godina se iz ljubavi bavi skupljanjem i restauriranjem starih predmeta, neke i popravlja, a sve, kako kaže za Danas, za svoju dušu i kako bi ih sačuvao od zaborava.
Strast ka starim predmetima počeo je da oseća pre četiri ili pet godina, ranije ih nije voleo.
„Sve je počelo tako što sam na sajtovima slučajno naišao na te stare stvari koje su bile po pristupačnoj ceni, koštale su po nekoliko stotina dinara. U početku sam kupovao i preprodavao predmete, onda sam ih zavoleo, i sad se iskreno kajem jer ne mogu da nađem neke stvari koje sam prodao. Sada bukvalno jedva čekam da dođe ta nedelja, kako bih otišao na buvljak da vidim šta ima da se nađe. Mada, u zadnje vreme, slaba je ponuda, iskreno, ‘vrte’ jedne te iste stvari“, priča Ilić.
Pre desetak godina ih je preprodavao i zarađivao na tome, ali danas više ne,“nema tih para“ za koje bi prodao neki predmet, svi koje je godinama unazad prikupio za njega imaju neku dublju vrednost.
„Pre svega uživam u tome. Sada je to samo ljubav i hobi, a preprodavao sam pre desetak godina. Zamole me ljudi da im nešto poklonim, ali to ne radim jer 50 ili 60 odsto tih stvari su meni poklonili prijatelji, one su mi najbitnije, pa tek onda stvari koje sam ja kupio. Sentimentalno sam vezan za njih. Primetio sam da mlađe generacije, na primer, ne znaju šta je gramofon ili magnetofon, pa hoću da ih, time što proširujem svoju kolekciju starih stvari, i sačuvam od zaborava“, dodaje ovaj Vranjanac, po profesiji vozač.
Više mu se, kaže, i ne javljaju ljudi sa molbom da im proda neki deo svoje kolekcije, jer sve te predmete mogu da vide u Nenadovoj kući.
Nabavlja ih u Srbiji, najčešće Vranju, iako ima i onih čije poreklo nadilazi granice naše države.
„Nabavljam ih sa sajtova, ako nađem nešto zanimljivo a po pristupačnoj ceni, takođe i na buvljaku nedeljom, a dešava se i da mi prijatelji poklone neki stari predmet. Imaju ljudi nešto u selu, u šupi, i oni zaboravili da imaju nešto što im ne treba, a može da postane deo moje kolekcije. Uglavnom su svi ti predmeti funkcionalni, od radija ‘lampaša’, gramofona, magnetofona ili petrolejskih lampi. Možda me privlači starinski duh, nešto što je, po mom mišljenju, bilo ‘zdravije’ u to vreme. Ljudi su tada lepše živeli, bili su srećniji sa prostim stvarima. Sve ovo danas je kratkog veka. To starinsko vraća u to vreme od pre 50 ili 100 godina“, pojašnjava svoju ljubav ka starinama Ilić.
Može da se pohvali nekim predmetima koji potiču iz tridesetih godina 20. veka, a čini se da što su stariji, to više vrede u Nenadovim očima.
„Uglavnom su svi predmeti u ispravnom stanju. Imam jednu petrolejsku lampu koja je iz Nemačke, iz 1933. godine. Zanimljiv je i mehanički kalkulator, hrvatske proizvodnje iz šezdesetih godina prošlog veka na kome i danas možete da sabirate i oduzimate. Taj kalkulator je sedamdesetih koristila ruska obaveštajna služba KGB, samo njihove proizvodnje, ne hrvatske koji ja imam. Imam mlinove za kafu, jedan je iz 1932, a, nećete verovati, našao sam ga na buvljaku za 150 dinara. Verujem da se većina ljudi ne razume u te stare stvari i da se vode onim da je bolje da daju nekome, pa i za simboličan novac, nego da to i dalje čami kod njih. Stariji tako rade, mlađi možda drugačije razmišljaju, znaju da nešto može da se preproda. Ali mislim da uglavnom prodaju iz neznanja“, ističe sagovornik Danasa.
Uspeo je da dođe i do nemačke šivaće mašine, napravljene četrdesetih godina 20. veka, kao i tranzistora koji su malo stariji.
„Imam jedan austrijski, ‘mirela minerva’, koji i danas radi. On nema svoj strujni kabl, radi na baterije, malih je dimenzija, 10 puta 15 centimetara. Sakupljam i mehaničke satove, što zidne, što budilnike, koje bukvlano nađem u poluispravnom stanju i bez polovine delova, a onda sve to počnem sam da sastavljam. Fildžane sam dugo tražio, a uglavnom nalazio ove koje sad preprodaju iz Turske, od bakra, koji su novije proizvodnje. Ali ja ne želim da imam nešto novo što podseća na staro, već ono što je stvarno starinsko. Te fildžane sam kupio od Vranjanca koji je svoju kuću pretvorio u muzej. Ovo što ja imam je samo jedan prst na ruci, u odnosu na sve ono što on ima. U njegovoj je kući svaka soba priča za sebe, kao da ste u muzeju. Kupio sam od njega dve džezve i tri fildžana sa kašičicama i tacnama“, priča Nenad za Danas.
Na „lampašu“ iz sredine prošlog veka Nenad i danas sluša muziku
„Jedan radio ‘lampaš’ je iz sredine prošlog veka, koji sam slučajnio našao kod drugarice u selu. Želeo sam da vidim ima li nešto meni zanimljivo u starom delu kuće i podrumu, i naletim na taj radio ‘lampaš’ koji je bio u očajnom stanju. Ali ja volim da sve te stare stvari prvo sredim, restauriram, i onda ih izložim. Kutija je bila oštećena, ali sam ga sredio i radio je kada sam ga uključio u struju. Na njemu sad slušam muziku, povezao sam ga sa starim gramofonom koji nema svoje zvučnike, nego se povezuje upravo preko tih starih radio uređaja, ‘lampaša’. Jedan mi je od omiljenih predmeta, jer je teško naći ih u ispravnom stanju“, dodaje Nenad.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
