Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar MarkovićPoštanska direkcija u Venecueli donela je odluku da „od decembra” odobri popust od 50 odsto za sva ljubavna pisma, koja se šalju u razna mesta na teritoriji države, prenosi list Pravda od pre tačno 80 godina.
Ovo je prvi slučaj na svetu ovakve prirode i mogao bi da posluži kao podstrek i presedan i za druge poštanske direkcije, u drugim zemljama, jer nema sumnje, ovim popustom znatno će se povećati prodaja poštanskih maraka, prenosi list Pravda.
Ko želi da se koristi povlašćenom tarifom za slanje ljubavnih pisama, mora u svakom slučaju da upotrebljava samo koverte ružičaste boje.
Takođe, “poštanske vlasti” zadržaće pravo nasumičnog otvaranja pisama, pa tako u slučaju da se putem ružičaste koverte izvrši zloupotreba od strane nezaljubljenog lica, kazna će iznositi trostruku vrednost takse za obično, neljubavno pismo, prenosi dopisnik lista.
Čuveni američki karikaturista Marks posetio je „pre izvesnog vremena“ Holivud i prisustvovao snimanju jednog dela Varner Brosovog filma “Skandal u Parizu”. Tom prilikom on je bez znanja režisera i odobrenja glumaca karikirao glavne aktere: Fernana Gravea, “lepu plavušu” Karolu Lombard i “simpatičnog komičara” Alena Dženkinsa.
Tek što je završeno snimanje filma, u jednom velikom njujorškom listu pojavila se „kontroverzna“ karikatura. Međutim, kako je komičar Dženkins smatrao da ova karikatura škodi njegovoj umetničkoj reputaciji i da karikiranje lika bez njegovog znanja predstavlja povredu autorskih prava, on je odlučio da Marksa tuži.
Nakon što je saslušao obe strane, sudija je podsetio glumca da je Marks često karikirao razne likove iz filmova, i to bez njihove dozvole, pa opet niko nije smatrao da treba da ga tuži zbog toga.
On je naložio da se tužilac i optuženi – izmire.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Sa naslovne strane lista Vreme saznajemo uznemirujuće vesti: “jutros” je umro predsednik Turske Kamal Ataturk, dok je “sinoć” u Berlinu demolirano sedam hiljada jevrejskih radnji.
Svi turski listovi preneli su da je Ataturk bio jedan od retkih šefova države ovog veka, kao i da je bio predmet najvećeg divljenja. Njegova vera u moral, nauku i otadžbinu bila je nenadmašiva.
“Turska republika izgubila je svog velikog tvorca, turski narod svog velikog šefa, a čovečanstvo jednog velikog sina”, piše u proglasu vlade povodom predsednikove smrti.
S druge strane u Berlinu, kao odmazda za ubistvo sekretara nemačke ambasade, fon Rata, koga je ubio Heršel Grinšpan, „sinoć“ su širom Berlina i drugih gradova Trećeg Rajha, izvršena paljenja i rušenja sinagoga, kao i demoliranja radnji čiji su vlasnici Jevreji.
Ovaj tužan događaj, u današnjoj istoriji poznat pod nazivom “Kristalna noć”, izazvao je zastrašujuće posledice za 15. 000 Jevreja, koji su ovom prilikom proterani.
Takođe, „ova noć“ označila je „kraj Jevreja“ kao trgovaca, jer niko od Jevreja neće moći da rizikuje da “sutra” otvori radnju, a još manje će bilo koje osiguravajuće društvo primiti da osigura novu radnju, prenosi stalni dopisnik lista Vreme.
Među vestima iz sveta, saznajemo da je pekar Henri Godard iz Bridžvotera pronašao način da održi svežinu pečenog hleba koj ije star čak 15 godina.
Njegova tajna leži u jednom specijalnom laku, čiji je sastav poznat samo Godardu- on svaki dan premazuje hleb tankim slojem ovog sredstva, koje čini da hleb izgleda „kao da je tek izašao iz pećnice“. Ovom izumu se pridaje veliki značaj, naročito u vojnim krugovima koji smatraju da bi se na taj način vojska na frontu mogla stalno snadbevati svežim hlebom. Međutim, Godard i dalje odbija da proda svoj izum, iako su mu nudili preko 100. 000 dinara za tajni lak.
U svom kvartu on poklanja svakom novorođenčetu po tri sveža hleba ispečena njegovom metodom. Tako svako dete može u toku života da pojede hleb koji je pečen prilikom njegovog rođenja.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
