Kako je zlato dovelo struju do urođenika u Africi?

List Pravda pisao je o engleskoj kompaniji koja je obavljala velike radove na postavljanju osvetljenja u afričkoj džungli na prostoru od oko dva miliona kvadratnih kilometara. To je, međutim, zapanjilo urođenike sa ovih prostora.

– Ova kompanija nema nameru da od džungle stvori jedno kulturno naselje. U tom slučaju odluka o postavljanju tako snažnih električnih postrojenja za iluminaciju ne bi bila doneta lako, pošto iluminacije naselja bez ekonomskog značaja nisu rentabilne – prenela je Pravda.

Pronalazak zlata na reci Ankobara, koja prolazi kroz nekadašnju englesku koloniju Zlatna Obala, bila je povod da se počne sa izgradnjom fabrike struje.

– Urođenici džungle imali su na taj način prilike da prvi put u životu vide električno osetljenje. Urođenici su bili zapanjeni kada su prvi put videli „vatru bez vatre“ – navodi se u tekstu.

Kako je prva fabrika struje već bila završena, prva urođenička naselja dobila su osvetljenje, prema kome su još uvek nepoverljivi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Beti Džen Bauman je na farmi konja svog oca u Teksasu otvorila školu za skakanje konja u vodu, kako bi mogla da nastavi školovanje na univerzitetu.

„Ali prva četiri konja koje joj je otac stavio na raspoloženje i koje je Džen Bauman počela da trenira nisu mnogo marila za vodu“, pisao je list Vreme.

Kako četrnaestogodišnja devojčica nije odustala, posle tri meseca rada, konji su naučili da skaču sa 12 metara visoke tramboline pravo u vodu.

„Posle prvog prikazivanja razni ljubitelji konja ponudili su mis Bauman cenu od 1.000 dolara za jednog konja. Ali, ona je odbila“, navodi se u tekstu.

Ona je, naime, od ulaznica za prvo prikazivanje skakanja konja zaradila čak 5.000 dolara, pa je ovakva odluka bila očekivana.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.