Kako mirisi zaustavljaju časovnike

Iako na prvi pogled izgleda paradoksalno da mirirsi mogu uticati na mehanizam jednog časovnika, ipak je poslednjim ispitivanjima utvrđeno da je taj uticaj toliko jak da može pokvariti pravilno funkcionisanje i najpreciznijeg časovnika, piše list Vreme pre 80 godina.

Časovnici se podmazuju, ma koliko to bilo u neznatnoj meri, uljima koja su većinom organskog porekla (životinjskog) ili je to mešavina životinjskih i mineralnih ulja.

Pod dejstvom izvesnih isparljivih materija gustina ulja se povećava, ona se pretvaraju u polučvrsto stanje, u vosak, i umesto da smanjuju trenje u znatoj meri ga povećavaju.

Sa povećanjem trenja usporava se rad celog mehanizma. Interesantno je da izvesno drveće takođe ispušta emanacije koje dejstvuju na mazivo i izazivaju poremećaje u normalnom radu satnog mehanizma.

Na opservatoriji u Nojšatelu bio je postavljen jedan astronomski sat koji je smatran za remek-delo preciznosti. Međutim on nikako nije radio tačno i uzrok kvara dugo nije mogao biti pronađen.

Naposletku je utvrđeno da su poremećaji dolazili od dejstva izvesnih isparenja drvenog sanduka u kome je bio časvonik.

Ulje koje služi za podmazivanje osovina kod velikih satova na tornjevima ili zgradama, zatim na malim časovnicima, ima osobinu da upija izvesne mirise.

Na ovoj osobini masnih materija zasniva se i izdvajanje mirisnih isparljivih supstanci u industriji mirisa pri čemu se u hermetički zatvorene sudove stavlja sveže cveće u blizini supstanci koje upijaju miris. Ali, što je u ovom slučaju naročito važno, ovi mirisi utiču na stvrdnjavanje ulja.

U Francuskoj je u poslednje vreme celo pitanje detaljno proučeno i čak je pronađeno jedno sredstvo za podmazivnje, ono je potpuno neosetljivo prema uticaju parfema i drugih sličnih materija.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Pravda nalazimo filmske portrete glumica pre 80 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.