Kako muzika utiče na ljudski organizam?

List Vreme je na današnji dan pre 80 godina pisao o tome kako je tada izgledala jedna modna revija u Beogradu.

Beogradski krojači i krojačice prikazali su svoje modele jesenje i zimske kolekcije u Kolarčevoj zadužbini tog 25. seprembra.

Manifestacija je otpočela odlomkom iz baleta „Đavo na selu“, nakon čega je počela revija.

Manekenke su na sebi nosile razne komade odeće, kao i aksesoare u vidu torbi, šešira, rukavica i tako dalje. „U veoma lepom i velikom izboru bila su zastupljena i krzna u vidu lisica, pelerina, kaputića i bundi“, piše list.

Takođe, prikazano je i dosta poslepodnevnih haljina i zimskih kaputa. Kako navodi ovaj list, moglo je da bude manje takvih modela, odnosno, trebalo je više da se vodi računa o kvalitetu odevnih kombinacija, a ne toliko o količini.

U modi su tada bili džepovi obešeni o pojas koji su se mogli naći kako na haljinama, tako i na kaputima i ostaloj zimskoj odeći, kao i kratki kimono rukavi.

„Na veliko odobravanje naišla je crna poslepodnevna haljina koja može da se nosi u dve različite kombinacije: sa plavim perlama i širokim plavim pojasom i sa belim prelama i uskim crnim pojasom na kome su obešena dva mala džepa izvezena na ivicama, takođe belim perlama“, opisuje Vreme.

Večernje haljine bile su prikazane u malom broju, što se nije svidelo publici na ovoj reviji. Zamerka je bila i na to što se malo vodilo računa o kvalitetu odeće i što je većina modela izgledala kao da su nevešto skrojena ili kao da su prepravljani već postojeci modeli.

Kao zaključak revije, može se reći da je 1940. godine moderna bila zelena torba koja bi se kombinovala uz zelenkasto-plavi kostim ili crvenkasto-ružičaste maramice u džepovima svetlo ljubičaste haljine, a od materijala modeli od mekog angora-štofa koji su davali ženstveni izgled.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Pravda je na isti dan pisao o tome kako muzika utiče na zdravlje ljudi.

Lekari su dugo proučavali kako muzika utiče na ljudski organizam, da li je njeno dejstvo pozitivno ili negativno. Gledišta su različita i dosta se polemisalo o tome.

Neki zastupaju mišljenje da muzika ima lekovito dejstvo na ljudski organizam, odnosno, da dobro utiče na živce i da ona čak u nekim slučajevima može da ubrza oporavak od raznih bolesti.

„U nekim sanatorijumima u Americi i Engleskoj vršeni su opiti sa muzikom i pesmom, pa su lekari našli da je na neke živčano obolele ljude muzika vrlo dobro uticala i znatno doprinela njihovom brzo oporavljenju“, piše list Pravda.

Međutim, doktor Dik Riling ima drugačije mišljenje. On je nakon svojih istraživanja došao do potpuno suprtnog zaključka da muzika nema povoljno dejstvo na čoveka. To se, kako on kaže, posebno može primetiti kod bolesnika za vreme velikih letnjih vrućina ili kada bolesnik ima veliku temperaturu.

Kako navodi list, muzika samo razdražuje živce, što loše utiče na zdravlje i dalji oporavak bolesnika. Ono što je potrebno čoveku u tim trenucima jesu mir i tišina, a nikako nešto što će ga jos više uznemiriti.

Doktor Riling je iz ovih razloga predložio da se u svim lečilištima i sanatorijumima potpuno zabrani muzika.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“