Kako napraviti raketu

Kako najprostije napraviti raketu, od materijala koje svako od nas može priuštiti? Odgovor, na krilima nauke, pravo iz Francuske stiže na Festival nauke.

„Mnogo mi nedostaje burek i jedva čekam da ga smažem ponovo“, kaže kroz osmeh Fabien Dekamp, član francuskog naučnog tima „Les Atomes Crochus“. Ta reprezentacija, koja publici kroz šou programe predstavlja naučne zavrzlame na zanimljiv način, iz godine u godinu privlači sve veći broj posetilaca iz celog regiona, zbog čega se za njihove nastupe uvek traži karta više.

„Nadam se da ću i ja imati vremena da vidim neke druge naučne šou programe koji stižu iz cele Evrope“, dodaje Fabian nabrajajući koga se sve seća od prošle godine i čiji su ga naučni eksperimenti ostavili bez daha.

Naša publika poznaje te veoma dobro sa prethodnih izdanja Festivala nauke. Šta nam zanimljivo donosiš ovog puta?

Ove godine u Srbiju dolazim sa sasvim novim šou programom „Šta leti i kako se razbije“. Nadam se samo da se neću razbiti pri sletanju u Srbiju (smeh). Ukratko, spremamo šou o tome kako lete ili ne lete različiti objekti, čime želimo da svakom posetiocu dočaramo suštinu letenja.

Čime ćeš se sve poslužiti da nam to prikažeš?

Naš šou nastoji da pokaže razliku između letenja i jednostavnog prolaska ili propadanja kroz vazduh. Koristićemo razne rakete, avione od papira koji nikada ne padaju na zemlju, možda čak i bacimo koji kamen u vazduh…

Možeš li da nam otkriješ neki zanimljivi eksperiment koji ćemo moći da vidimo na Festivalu nauke?

Nateraćemo jednu raketu da se vine pod oblake. Ova stvar koristi samo vodu i plin iz upaljača, što bi značilo i da običnu flašu vode možete, uz malo našeg naučnog znanja, lansirate bar deset metara iznad zemlje.

A možeš li da nam otkriješ bar jedan najučudotvorniji, najotporniji predmet koji će poleteti na festivalu?

To je svakako jedan neobičan avion od stiropora! Kada već pričamo o letenju, trčkaranju kroz vazduh i sličnim procesima.

Možeš li da nam objasniš prema kojem principu radi bumerang i kako to da nam se uvek vrati?

Ukratko, miks uzgona, momenta impulsa i promena ose rotacije radi odličan posao.
Detaljnije objašnjenje traži malo više vremena jer ovo nije baš tako jednostavna stvar… Dakle, kada bacite bumerang, istovremeno se dešava niz različitih stvari. Bumerang se kreće napred i vrti se oko svoje ose. Treba da uzmemo u obzir i to da bumerang ima „krila“ koja podsećaju na avionska krila – ravna su na svom dnu i zaobljena na vrhu. To znači da što se brže ta krila kreću, to sama sebi daju veći uzgon. Kada se bumerang kreće i rotira, jedno krilo dobija dodatnu brzinu zahvaljujući rotaciji dok drugo tu brzinu gubi, pa uzgon nije isti na oba kraja bumeranga. Zahvaljujući tom efektu, bumerang počinje da se naginje na jednu stranu. Tada se promena ose rotacije pojavljuje kao veoma korisna jer pokušava da se suprotstavi tom naginjanju, a dok to radi istovremeno i zakrivljuje putanju bumeranga, zbog čega nam se on uvek vraća. Bumerang treba baciti verzikalno držeći ga za jedan krak, dok je drugi uperan nagore, a središte prema bacaču. Ako ga ovako ispravno bacite, on će vam se sigurno vratiti!

Da li postoji neki trik uz pomoću kojeg će naši papirni aviončići biti jači i brži?

Naravno, koristite motor i lepak!

Sve to zvuči veoma zabavno, ali gde je nauka u svemu tome? Kakvo je naučno zaleđe tvojih eksperimenata?

Iza svega ovoga uglavnom se nalazi fizika: aerodinamika, žiroskopski efekat, Magnus efekat, moment impulsa itd.

Ove godine obeležavamo jubilej – deseto izdanje Festivala nauke! Koji bi savet mogao da daš svim desetogodišnjacima koji upravo počinju da otkrivaju sve čari nauke?

Idite na internet, pogledajte neke naučne eksperimente na jutjubu (proverite: sick science, quirkology), isprobajte ih i usavršite. Kada to završite, izađite napolje i naterajte sve vaše drugare da takođe sanjaju naučne snove.