Foto: A. L./DanasZdanja u centru Novog Sada i Podgrađa Petrovaradina obeležena su tablama koje imaju QR kodove koji znatiželjnike, uz nekoliko klikova, vode do zanimljive istorije objekta ispred kojeg su se našli.
Ideja za ovaj poduhvat potekla je od jednog stomatologa zaljubljenog u istoriju. Andreas Kelemen, od malih nogu se kaže “motao po centru”, svom komšiluku i slušao priče starijih. Na pamet mu je palo da zanimljiv istorijski sadržaj spoji sa digitalnim tehnologijama i tako ga učini dostupnijim.
Zajedno sa desetak entuzijasta iz Udruženja građana „Društvo za tradiciju – Stari hrast”, uz podršku Grada, postavili su u poslednjih pet godina oko 150 tabli sa QR kodovima.
Kada se na pametnom telefonu očita kod, on vodi do stranice “NS priče” gde su postavljene sve informacije, zanimljivosti, kulturni značaj i istorijske ličnosti koje se kriju iza zidova znamenitih novosadskih zgrada.
Kako kaže Kelemen, u ovoj priči nažalost koristila im je i pandemija, jer ljudi zbog raznih propusnica naučili da barataju QR kodovima i više nije morao da objašnjava kako oni funkcionišu.
“Svi nose mobilni sa kojim mogu da skeniraju kod, zato smo shvatili da je to najbrža varijanta da podelimo informacije koje želimo. Kultura i istorija nisu teme koje ljude ekstremno zanimaju, pa kad ih i malo zanima, ne treba propusti momenat kad postoji ta volja. Već ako moraju da skinu aplikaciju, deo će da odustane. Postepeno smo krenuli da postavljamo table i prikupljamo podatke o znamenitim objektima i njihovim pričama”, rekao je Kelemen.
Zadovoljan je dodaje posetama na sajtu „NS priče“, kako su se one širile tako i klikovi konstantno rastu. Table su, uz dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, se iz Zmaj Jovine i Dunavske širile po drugim krajevima grada.
Od prošle godine ima ih i u Podrgađu Petrovaradina, a uskoro će ih biti i u drugim delovima, poput Sremske Kamenice i Futoga. Autori ovih priča se trude da pored tekstova i fotografija, o svakoj temi snime i video priloge.
Iako je sve priče od starom Novom Sadu znatiželjno beležio, kako kaže ovaj stomatolog, svašta je još naučio prilikom rada na postavljanju tabli. Poput one priče kako je nastarija novosadska zgrada sačuvana do današnjih dana zapravo zdanje Akademije umetnosti gde je bila Visarionova bolnica, koju je Episkop Visarion sagradio 1740. godine.
„Zanimljiva je sama konfiguracija grada. Organski centar je kod spomenika Zmaj Jovi. Tu je bila raskrsnica. Put od Futoga presecao je Carski drum (Temerinska ulica) koji je vodio ka Beču i sa druge strane dole ka Dunavu. Tada je još postojala ideja da grad nastaje na raskrnici gde se stvara trgovište i episkopsko središte. To potvrđuje i autrijski zahtev Eparhiji bačkoj da se premesti iz Segedina u centar Novog Sada u kom u to vreme nema ničeg. Vidi se da je postojala namera, jeste se Novi Sad ogranski razvijao, ali postojala je i neka ideja“, izjavio je Kelemen.
Buna koja je promenila opis grada
Najtragičniji dan u istoriji Novog Sada dogodio se 12. juna 1849. godine kada je grad skoro sravnjen sa zemljom te je ostao bez većine stanovnika. Novi Sad je satima bombardovan sa Petrovaradinske tvrđave, a vatra se raširila i spalila ono što nije srušeno.
Ukratko, Petrovaradinsku tvrđavu držala je mađarska revolucionarna vojska verna vladi Lajoša Košuta u Budimpešti, dok su u Sremu i Bačkoj uglavnom bile srpske snage, koje su bile uz bečki dvor i predvođene Đorđem Stratimirovićem pomagale Banu Josipu Jelačiću da potuče budimpeštanske pobunjenike.
Kelemen kaže da je nakon popaljenih topova sa tvrđave u Novom Sadu ostalo manje od 15 čitavih objekata.
„Sećam se da su naši stari još govorili „to je od pre bune”, misleći na taj događaj koji se tako jako urezao u istoriju i sećanja. Malo zgrada je ostalo, poput one preko puta Saborne crkve ili Novkovićeva kuća dijagonalno od Matice srpske. Ostala je čitava i nekadašnja Gradska kuća, koja je bila trošna u to vreme, pa su Novosađani sav arhiv prebacili u novu zgradu preko puta, koja je naravno srušena. Slično se desilo i sa bibliotekom gimnazije koja je premeštena u Almašku crkvu, gde se verovalo da je sigurna. Crkva je srušena, a stara zgrada gimnazije ne“, dodao je Kelemen.
Virtuelna stvarnost nikad bliža
Digitalizacija kulture je jedna od specijalnosti našeg sagovornika. Nedavno su uradili fotogrametriju spomenika u Kameničkom parku, pa će popularni spomenik „Pet glava“ biti postavljen na sajtu u 3D-u. Fascinira ga i virtuelna realnost, pogotovo kada ju stavimo u kontekst umetničkih izložbi.
„Ti mediji su jako zanimljivi mladima i trebamo ih samo povezati sa kulturom, da deca iz znatiželje počnu da tragaju za kulturom. Uvek nam manjka galerijskog prostora, ali sa VR praktično možeš napraviti prostor kakav želiš i izložbu nikad ne moraš da skineš. Uvek mi je žao kada se skidaju izložbe, ljudi ulože toliko truda i samo dođe kraj. Zamislite da ona nastavi da postoji u virutelnom prostoru”, kazao je Kelemen.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
