On mora da putuje, pu-tu-je. Pa onda sricanje rečenica: Gde radiš? Šta studiraš? Gde voliš da ideš ili šta voliš da treniraš? Na tabli ja, ti, on, mi, vi, oni i nisam, nemoj, neću i nemam. Učionica kao i svaka druga: olovke, sveske, udžbenici, tableti, profesorka koja predaje… samo su učenici stariji, od nešto ispod 20 pa do malo više od 50 godina. Rusi koji žive u Kragujevcu pohađaju časove srpskog jezika u okviru Ruskog kutka Narodne biblioteke „Vuk Karadžić”.
U Kragujevac i Srbiju doselajavaju se, kako sami kažu „zbog političke situacije” i ekonomskih sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji a po njima mi smo za razliku od Rusa „pravi zapadnjaci” a dopada im se „dobrodušnost, ljubazost i stalna nasmešenost naših ljudi”, „arhitektura i naša civilizacija” (koja je „zapadnjačka”), klima koja je idealna i hrana jer je izuzetno kvalitetna.
Dok u Ruskom kutku odjekuju primeri rečenica: vi ne morata da kuvate, ona voli da se šeta ili on ne voli da uči ali voli da čita, vidi se da svi prisutnu učenju pristupaju veoma ozbiljni, postavljaju pitanja, interesuje ih jednina množina, padeži, imenice, kgh u czs…
Ilja Ivanenko (29) ekonomista iz Moskve. U Kragujevcu od kraja oktobra. Živi u neselju Vinogradi, kod druga, koji je – kako on kaže „pola-pola”, otac mu je Srbin a majka Ruskinja.
Rešili da dobro nauče naš jezik – Čas u Ruskom kutku kragujevačke biblioteke Foto: Z. S. M.
Ilja je zbog nastale situacije, prvo iz Moskve sa grupom prijatelja otišao u Kazahstan, gde je jedan od njih imao baku. Ipak, se kasnije odlučio za Srbiju
– Bitno je i što nam za Srbiju ne treba viza, kao za neke druge zemlje, poput Amerike, ističe on.
– Neki možda ne bi išli da žive u Ameriku i kada bi imali vize, dobaciju uz smeh njegovi zemljaci, dok završavaju izučavanje srpskog i spremaju se da se prikluče razgovoru za Danas.
No, Ilja se ne da omesti, kao razlog svog odlaska u inostranstvo ili dolaska kod nas navodi i „pad rublje”. Njemu za posao nije bilo nikakvih problema jer radi „na daljinu”, od kuće – „on lajn”, tako da se dolazak u Kragujevac nije odrazio na njegovo zanimanje.
– Ovde mi se najviše dopada što su ljudi izuzetno druželjubivi a grad je „spokojan” – miran za život. Sviđa mi se što se ovde u Kragujevcu ali i Srbiji baš oseća „evropski duh”, kaže on.
Iz Moskve preko Kazahstana u Kragujevac – Ilja Ivanenko i njegova devojka Evgenija Foto: Z. S. M.
Rusi u Kragujevcu, naravno, u stalnom su međusobom kontaktu. Imaju i svoje udruženje ali ne kao u Beogradu i Novom Sadu sa prostorijama, već na četu. Po njihovoj priči, trenutno ih u Kragujevcu ima „ne manje od 600”, negde do 1.000 koji su se doselili od februara prošle godine.
Evgenija (30) takođe iz Moskve je internet marketing menadžer – „inernet marketolog”. Iljina je devojka i u Kragujevcu je tek mesec dana.
– Mnogo sam ga se uželela i došla sam kod njega, iskrena je ona, dok uz razoružavajući osmeh navodi svoj glavni razlog preseljena u Srbiju. U Kragujevcu joj se omacila i mačka i sada ima u Vinogradima i devet mačića na koje je neizmerno ponosna i svoje novo mesto boravka nazvala je „Kafe kod mačića”.
Kao mladi Ilja i Evgenija vole da izlaze u kragujevačka kafiće u glavnoj – „centralnoj ulici” kao oni po ruski zovu – arbatu.
– Ovde mi se sviđa, što na svakog mogu da se oslonim, kartaka je ona, dodajući da se trudi da što bolje savlada srpski. Po Ilji i njoj, učenje srpskog je „mač sa dve oštrice” i da naši jezici „nisu toliko sličnčni” kao što neki misle, jer neke stvari se isto kažu a nemaju isto značenje „što ume da prevari čoveka”.
Jegor (19) je iz Samare i kako kaže što se zanimanja i profesije tiče – „još traži sebe”.
– Po tome je Srbija idealna zemlja za tebe. Ovde su i mnogo stariji u tom fazonu, još se „nisu pronašli”, padaju duhoviti komentari sa ove naše, „domaće strane”.
Rusi učenju pristupaju uvek seriozno Foto: Z. S. M.
Njegova porodica je došla u decembru „zbog političke situacije”. Našu ovdašnju ni ne prati ali mu je jasno „da ovde baš ne vole mnogo vašeg predsednika”.
– Ovde mi se najviše dopada arhitektura i vreme. Klima je super, nema kod Jegora okolišanja.
Stanuje u strogom centru grada gde je ova porodica iz Samare iznajmila stan. Majka Tatjana (47) i otac Vitalij (52) ističu da za razliku, raspitali su se dobro, od Beograda i Novog Sada, Kragujevčani kao stanodavci nisu „drali” Ruse i nerazumno podizali kirije. Oni za jednoiposoban stan u centru Kragujevca mesečno plaćaju oko 300 evra što i jeste cena za tu prestižnu lokaciju.
Inače, jedan stan u istom delu grada su već promenili jer je u komšiluku bio kafić odakle je „bila muzika” svake noći do tri, četiri sata.
– Kako ovde ne postoji zakon o noćnom miru i tišini, i kako ga niko ne poštuje?! Kafiću su puni svakog dana do jutra a ne samo vikendom. Kako ti ljudi idu ujutru na posao, pokušava da razreši Tatjana situaciju koja je misterija i za mnoge ovdašnje.
Ona je ekomomista, bavi se onlajn knjigovodstvom a Vitalij je menadžer, programer i bavio se kontrolom vozova. Žele da što bolje nauče srpski jezik koji je po njima „neophodan” za posao ovde, dodajući da je u Srbiji, zbog dozvola izuzetno teško da se zaposliš ako si stranac dok je većina njih ovde na „turističkom boravku”. Zbog toga se Vitalij ovde u Srbiji još nije uhlebio.
– Mentalitet vaših ljudi je potpuno drugačiji. Ovde su ljudi ljubazniji, otvoreniji i upućeniji jedni na druge. Ophode se srdačno. Niko ti ne pridikuje „šta trebaš da radiš, kako, šta da misliš”… što nam se dopada. Takođe, ovde svako hoće da ti pomogne a ništa ne očekuje zauzvrat i da od toga ima neku korist. Kod nas svako gleda da vas iskoristi, ceni Vitalij.
Ljudi su ovde srdačni i gledaju da vam pomognu bez ikakve koristi – Vitalij iz Samare Foto: Z. S. M.
Andrej (48) je grafički dizajner iz Kaljingrada. Drago mu je što znamo da je to rodni grad slavnog filozofa Imanuela Kanta. U Kragujevcu je sa suprugom Irinom (40) muzikologom takođe zbog političke situacije. Sankcije koje su mnoge zemlje uvele Rusiji pošto rade za inostrane kompanije smetaju im zbog posla a ovde u Srbiji „nemaju tih problema”.
Oni stanjuju u glavnoj ulici – arbatu i mnogo im se dopada mentalitet naših ljudi – ljubaznost i dobrodušnost. Andrej pomno prati političku situaciju kako tamo u otadžbini, tako i ovde i sviđa mu se što je „kod nas situaicja mirna”, šta god on pod tim podrazumevao. Po njihovim rečima „dugo su razmišljali o tom koraku – preseljenju” a „najnovija dešavanja u Rusiji” su samo „ubrzala tu odluku.
– Vaši ljudi su uvek nasmejani, niko nije namršten, utučen i depresivan. Svi su ljubazni i sa osmehom, bilo na ulici ili prodavnici, ističe on, dodajući da je „ipak očkivao da su cene u Srbiji po marketima i magazinima nešto niže”.
Ali, zato, odmah se uključuje njegova supruga Irina, je hrana izuzetnog kvalitetea.
– U Rusji je mnogo veći izbor artikala. U Srbiji je ponuda daleko manja ali je kvalitet neuporedivo bolji. Sve je lepše, ukusnije, bolje i kvalitetnije. Nikada nismo videli srpsku hranu ili bilo koji prehrambeni proizvod: povrće, voće, meso, melko… a da nije odličnog kvalieteta, sumira Irina, sada već sa iskustvima internacionale domaćice. Harašo.
Ovaj bračni par iz Kaljingrada u slobodno vreme obožava da se šeta po Velikom parku i Šumaricama. To je za njih najlepši deo grada.
Čas se nastavlja, stiće nova grupa. Ponovo odjeknu: Šta radiš? Ksenija čita: Večerala sam u restoranu a Viktorija – pijem kafu. Kiril sriče kirilicu – živim u Ulic Simeona Piščevića broj 19. Ti moraš da učiš. I zaista, moraju i to shvataju baš ozbiljno.
„Susretanje” ruske emigracije na „Levoj strani Gušićeve ulice”
Jelena Milojević, profesorka ruskog jezika i književnosti u kragujevačkim srednjim školama Drugoj gimnaziji i ŠUP-u. Od oktobra prošle godine u Ruskom kutku kragujevačke Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” svakoga ponedeljka i četvrtka od 15 do 19 sati Rusima drži časove srpskog jezika. Za sada ima 40 učenika uzrasta od 20 do 50 godina.
– U pitanju su visokoobrazovani ljudi: lekari, ekonomisti, programeri… koji su jako zainteresovani da dobro nauče naš jezik. On im je neophodan jer stariii žele da ostanu ovde i rade a mlađi da studiraju kod nas. I njihov odnos prema učenju je drugačiji, ozbiljniji jer Rusi ne samo da vole da izučavaju strane jezike već oni bilo koji vid učenja i školovanja kao narod nikada ne shvataju olako, ističe ona.
Grad je miran, klima dobra, hrana kvalitetna – zaključuju kragujevački Rusi Foto: Z. S. M.
Ali, celokupnu sitiaciju ni ona ne shvata olako i ne želi da se sve završi na samo dva časa jezika nedeljno. Sa svojim učenicima, gimnazijalcima, planira da u Ruskom kutku u biblioteci organizuje i kulturna dešavanja i programe: projekcije filmova ili književe večeri.
– Prvi takav program realizovaćemo već u martu pod nazivom „Leva strana Gušićeve ulice” jer su tadašnje kragujevačke vlasti odredile levu stranu Gušićeve ulice u Kragujevcu za placeve i kuće ruskih emigranata koji su ovde pristizalo posle Oktobraske revolucije. Rusima koji sada žive u Kragujevcu predočićemo ko su bili njihovi sunardnici koji su pre jednog veka, takođe zbog političke situacije dolazili u Kragujevac, lekari, matematičari, arhitekte, umetnici, biolozi… i koliki je bio njihov uticaj na našu nauku, građevinarstvo i kulturu… šta su sve ovde sagradili i podigli i koliko je toga ostalo iza njih, pojašnjava Jelena Milojević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Jedna od sve popularnijih usluga dečijih igraonica je dnevno igranje dece. Neke dečije igraonice prodaju kartu koja je vremenski ograničena, a ima onih kod kojih ona važi ceo dan. Štaviše, možete otići kući na ručak, odmoriti se malo, doći ponovo i ući sa istom kartom.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Učenici iz Moskve, Samare, Kaljingrada... sa profesorkom Jelenom Milojević (u sredini) Foto: Z. S. M.
