– U sali pljevaljske gimnazije, prije nekoliko dana predavanje je održao prof. dr. Emir Solaković, kardiovaskularni hirurg i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Tema predavanja je bila „Kako ostati zdrav“.
Organizatori predavanja su bili Sekretarijat za društvene djelatnosti opštine Pljevlja i NVO „Sport za sve“. Dr. Solaković je završio Medicinski fakultet 1976 godine, a naredne je stekao zvanje specijalista opšte hirurgije. Dvogodišnje usavršavanje iz kardiohirurgije završio je u Njemačkoj, a 1985. godine je stekao zvanje doktora medicinskih nauka. Od 1988. godine je redovan profesor na postdiplomskim studijama iz kardiovaskularne hirurgije, od 200. godine vanredni je profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Od 2004. godine do danas radi na poslovima šefa Klinike za vaskularnu hirurgiju u Sarajevu. Emir Solaković je do sada izvršio oko 20 hiljada operacija iz vaskularne hirurgije.
– Ima jedna kineska izreka „Moraš biti malo bolestan, da bi čuvao zdravlje“. Od te situacije sam i ja krenuo. Počeo sam da budem malo bolestan, prepao se i krenuo da razmišljam šta mogu sebi pomoći. Čitao sam mnoge knjige, publikacije, članke i počeo sam da sam sebe liječim. Znajući da dobar dio ovih znanja nisam učio u školi, odlučio sam da o tome napišem knjigu, ovim riječima je započeo svoje predavanje dr. Solaković. „Moja starina potiče odavde. Moj djed po majci je iz porodice Čengić i ja imam osjećaj da nosim jedan gen ovaj odavde, gen čojstva i poštenja, kojega u Sarajevu nećete naći. Ovo mi je prvi put da boravim u Pljevljima i kad sam odlučio da dođem, pomislio sam, zašto li baš dolazim u Pljevlja, da nije možda kao što stari kažu – da pokupim želju. Zašto vam ovo govorim? U toku svog naučnog istraživanja ustanovio sam da je uticaj naslednih genetskih faktora kao jedan od odlučujućih za zdravlje. Moj otac je imao infarkt u svojoj 40-toj godini života, moj brat je umro u 50-toj godini života i imao je infarkt. Ja sam takođe imao probleme i shvatio sam da i ja genetski nosim taj problem. Kada je nečiji organizam genetski otporan on može da se izloži čak i lošim navikama, pa ipak može dugo da živi. Kada je čovjek genetski neotporan, postoji mogućnost da dobije neku bolest. Svi mi znamo da li je neko od naše porodice bio bolestan i da li je to nasledno. Za ljude sa slabijom genetskom osnovom neophodno je da se istrajno i do kraja posvete zdravom životu, bez i jedne loše navike, bez ijednog poroka, kao što su pušenje, piće, pretjerivanje u jelu i td. U suprotnom gotovo je sigurno da će oboljeti. Znate li koji su ljudi zdravi – oni koji se nikada nisu pregledali kod doktora“, u šali je rekao dr. Solaković.
On je dodao da problemi u zdravlju za mnoge dolaze nakon 50 godina života, kada se zdravlju mora pomoći redovnim uzimanjem minerala, vitamina, redovnim šetnjama i brzim hodom. Brojni slušaoci među kojima je bio veliki broj zdravstvenih radnika, postavljali su pitanja na koja je dr. Solakovića spremno odgovarao, da bi na kraju istakao svoju otvorenost za profesionalnu saradnju sa Opštom bolnicom u Pljevljima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.