Kako popraviti lošu sliku Zapadnog Balkana?

Postoje prelepi predeli, naselja, plaže, vodopadi, visoke planine, beskrajne ravnice, guste šume, topli izvori koji mogu privući putnike iz daleka. Postoje dela ljudskog truda koja privlače radoznale posetioce. Postoje vašari, festivali, takmičenja, regate, trke, maratoni, utakmice koji imaju svoju publiku. Postoje mediji koji to preslikavaju u reči i slici i prenose kao odraz života u nekom društvu. Javna diplomatija crpi iz svega toga sadržaj i formu delovanja na “one druge” koje treba uveriti da smo poželjan partner šire međunarodne zajednice i da imamo šta da ponudimo za razmenu i za pohranjivanje u zajedničko nasleđe čovečanstva. Iz toga proističe “meka moć” onih država koje imaju znanje, sredstva i privlačnu sliku o sebi koju mogu drugima da ponude i učine ih svojim poštovaocima, sledbenicima ili čak klijentima.

Javna diplomatija nije razvijena na Zapadnom Balkanu. Ona se može manifestovati kao ekonomska diplomatija, kulturna diplomatija, naučna diplomatija, ali niti jedan od ovih vidova javnog delovanja prema međunarodnom okruženju nije razvijen u našem regionu, niti postoji svest o tome da javna diplomatija danas ima važnu ulogu u određivanju međunarodnog položaja neke zemlje ili regiona. Mi je sve bolje razumemo kao “primaoci”, ali ozbiljniji pokušaji da i sami postanemo “emiteri” meke moći za sada ne postoje.

Međutim, u poslovima kao što je to pristupanje Evropskoj uniji, komunikacija, zagovaranje, lobiranje u korist uspešnog odvijanja procesa integracije veoma su važni. Zemlje koje su pristupale Evropskoj uniji u tri poslednja ciklusa proširenja to vrlo dobro znaju. Neke su imale vrlo opsežne nacionalne strategije, kao na primer Poljska. Druge su imale uspešne i manje uspešne vidove komunikacije i zagovaranja, kao Mađarska. Neke su značajan naglasak stavile na razvoj regionalne platforme i zajedničkog delovanja u okviru Višegradske grupe, kao Slovačka (kojoj su tri ostale zemlje pomogle svojom podrškom da ih sustigne u procesu pristupanja EU). Neke nisu imale razvijenu strategiju, ali su uprkos tome uspele jer su mogle da pokažu rezultate u ispunjavanju zadatih procedura, kao Češka.

Imajući u vidu ova iskustva, kao i utisak da se pokretna meta članstva u EU pre udaljava nego približava, istraživačke organizacije sa Zapadnog Balkana, koje se bave javnim politikama, osnovale su Grupu za zagovaranje ZB6. Glavni cilj ove grupe je traženje zajedničkog odgovora na veliki izazov – kako negativnu sliku čitavog regiona koja preovlađuje u Briselu i zemljama članicama EU postepeno menjati i pridobiti neophodnu podršku njihovih administracija i javnosti da nastave proces proširenja uprkos svim teškoćama i izazovima pred kojima se našla Unija. Dogovor protagonista civilnog društva iz regiona je da se argumentuju razlozi za tvrdnju da je Zapadni Balkan deo rešenja za aktuelne probleme EU. Region više nije ni prednje ni zadnje dvorište Evropske unije, već njen unutrašnji prilično neuređeni vrt koji se zajednički može uspešno srediti. Izbeglička kriza je to jasno pokazala. Na to ukazuju i potrebe energetske bezbednosti EU, potrebe njenog boljeg infrastrukturnog povezivanja, potrebe efikasne borbe protiv terorizma, organizovanog kriminala i korupcije.

U upravo objavljenom Izveštaju Evropske komisije o strategiji proširenja i ostvarenom napretku po zemljama naglašava se da je bitno dalje jačati ulogu civilnog društva i zainteresovanih aktera u procesu integracije. Nema sumnje da je ovakav vid proaktivnog zagovaračkog angažmana ekspertskih organizacija iz regiona potreban i koristan. Takođe, ono što po opisu posla već rade privredne komore, turističke organizacije i kulturne ustanove treba da postane praksa mnogo šireg kruga društvenih grupa i institucija vlasti. U dobro organizovanom i koordiniranom nastupu svako ministarstvo može da postane dobar resurs za građenje i prenošenje važnih komunikacijskih poruka, a Ministarstvo spoljnih poslova kao najisturenije u ovom poslu, najvažniji kanal ne samo za emitovanje već i za povratno informisanje o postignutim efektima. Svaki parlamentarac može postati akter u sprovođenju strategije zagovaranja ciljeva i interesa svoje zemlje u procesu evropske integracije. Da bi to postala praksa, mora se graditi dobro osmišljena platforma, jasne poruke čija se zasnovanost može proveriti, moraju se identifikovati zainteresovani akteri i kanali komunikacije I mehanizmi njihove koordinacije.

Tako su nakon godinu dana istraživanja nastale Smernice za izradu Strategije zagovaranja za evropske integracije Zapadnog Balkana, na kojima su zajednički radili istraživači iz četiri zemlje regiona i četiri zemlje Višegradske grupe. Potom je, na osnovu dobijenog rezultata, uz učešće ekspertskih organizacija koje se bave javnim politikama iz svih 6 zapadnobalkanskih pretendenata na članstvo u EU stvorena Grupa za zagovaranje ZB6. Grupa je pokrenula svoj portal http://WB6.info/ na kome prikuplja sve relevantne analize, studije, dokumente i vesti o regionu. Sve ono što već radi mnoštvo regionalnih organizacija i inicijativa objedinjeno je na jednom mestu i svojom brojnošću i kvalitetom ukazuje na već postojeću, do sada uglavnom nevidljivu, meku moć regiona, koja proističe iz široko zastupljene regionalne saradnje u velikom broju oblasti od trgovine, transporta i energetike, do saradnje u ruralnom razvoju, zdravstvu, obrazovanju, razvoju lokalne uprave, unutrašnjim poslovima, sudstvu itd.

Sve one urolane, dugačke mape transportnih koridora, rečnih luka, prekograničnih interkonekcija enelektroenergetskih sistema koje su razmotavane u Berlinu, Beču i Parizu na sastancima na vrhu Berlinskog procesa usaglašavane su tu negde oko nas. Transportni deo, na primer, u Transportnoj opservatoriji za jugoistočnu Evropu, u Omladinskih brigade br.1, na Novom Beogradu. Energetski deo, u sekretarijatu Energetske zajednice za jugoistočnu Evropu, u Beču itd.

U pomenutom izveštaju Evropske komisije naglašava se da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi bitni za dalje proširenje i da je u tom pogledu posebno značajna saradnja u formatu ZB6, koja je afirmisana i kroz Berlinski proces. Na toj ideji se temelji i platforma Grupe za zagovaranje ZB6.

Grupa za zagovaranje je već počela da deluje. Na promotivnim skupovima u Beogradu, 15. novembra, u Briselu, 29. novembra, pa u Pragu, Skoplju, Tirani, Sarajevu, Podgorici, Prištini, Budimpešti i Varšavi biće javno predstavljene Smernice za Strategiju zagovaranja, čime zapravo počinje njihova primena, ali i dalja razrada same strategije uz pažljivo osluškivanje glasova iz publike.

Autorka je predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji