Kako povećati broj vakcinisanih?

U situaciji kada je država po svoj prilici odustala i od obavezne vakcinacije za određene grupe građana poput zdravstvenih ili prosvetnih radnika, kao i od kovid propusnica, čije je uvođenje u nekim zemljama povećalo broj vakcinisanih, da li je ostalo bilo šta što još može da se uradi?

Postoji li način da se poveća broj vakcinisanih?

Sagovornice Danasa – Iris Žeželj, vanredna profesorka na Katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta, i epidemiološkinja Mila Paunić, iz Studentske poliklinike, navode da je jedan od mogućih koraka bolja i pristupačnija komunikaciji sa građanima.

Prof Iris Žeželj naime objašnjava da istraživanja u kojima je učestvovala, a koja su rađena zajedno sa marketinškom agencijom Ipsos i Udruženjem za javno zdravlje, pokazuju da postoji značajan procenat građana – čak sedam odsto – koji veruju da vakcinu ne smeju da prime iz zdravstvenih razloga.

– To je veoma veliki broj, ako znamo da zdravstveni razlozi zapravo ograničavaju manje od jedan odsto populacije da primi vakcinu. Očigledno se kod značajnog broja građana radi o pogrešnim uverenjima  o kojima treba razgovarati – navodi sagovornica Danasa.

Ona još izdvaja grupu mladih koji su neodlučni u pogledu vakcinacije zbog zablude o negativnom uticaju vakcinacije na potomstvo.

– Značajan deo građana koji još uvek nije primio vakcinu želi da se zaštiti, ali se istovremeno plaši. Razlog mogu biti neka pogrešna uverenja koja su možda proistekla i iz poruka o vakcinama (o tome kome su namenjene) na početku vakcinacije kada još uvek nije bilo dovoljno podataka za određene grupe – navodi prof Žeželj.

U takvim okolnostima sagovornica Danasa veruje da bi pronalaženje novih načina direktne komunikacije sa ljudima moglo da ima pozitivan efekat.

– Otvaranje telefonskih linija ili punktova za građane koji imaju pitanja o vakcinama bi mogao da bude jedan od koraka – kaže prof Žeželj.

Takav korak je napravila Studentska poliklinika u Beogradu, kojoj putem mejla mogu da se obrate oni koji imaju dileme oko vakcinacije.

Epidemiološkinja Mila Paunić iz ove ustanove objašnjava da  je u proteklom periodu pristigao veliki broj pitanja i to ne samo od strane studenata i mladih već i od starijih građana.

Neke od najčešćih dilema odnosile su se na to da li oni koji imaju neku bolest mogu da prime vakcinu, i koju, zatim da li vakcine izazivaju sterilitet, na koji način se virus prenosi, i kako vakcina štiti. Odgovori su dostupni na sajtu Poliklinke, a dr Paunić kaže da posle dobijenih odgovora neki građani kažu da su im stvari mnogo jasnije i da sada žele da se vakcinišu.

Pored  komunikacije sa što većim brojem osoba koje imaju dileme oko vakcinacije, dr Paunić ističe da bar kada govorimo o mladima, koji su i izdvojeni kao grupa u kojoj je najmanji udeo vakcinisanih, važno je da poruke o vakcinama prenose njihovi vršnjaci.

– Sa mladima se mora otvoreno i na lep način razgovarati. I treba naći način komunikacije koji bi bio mladi za mlade. Na jednoj strani važno je da mladi koji su primili vakcinu prenesu svoje iskustvo kako im je sve vakcinacija olakšala svakodnevni život. Na drugoj, treba čuti i one koji su preležali kovid i uprkos tome što se radilo o blagoj formi danas prolaze kroz produženi kovid odnosno suočavaju se sa nizom simptoma koji im prave strašne problem – navodi dr Paunić.

Ona najvaljuje i da bi uskoro na fakultetima mogle da budu organizovane tribune na kojima bi stručnjaci odgovarali na pitanja studenata o vakcinaciji.

Broj antivaksera u Srbiji isti kao i u Evropi

Prof Iris Žeželj navodi da se udeo onih koji imaju tvrde antivakserske stavove u Srbiji kreće između sedam i deset odsto i da u tom pogledu Srbija nije izuzetak u odnosu na sliku koja se vidi u drugim evropskim zemljama.

“Građani Francuske na početku procesa vakcinacije nisu bili provakcinalno raspoloženi. Između 30 i 40 odsto njih je izražavalo stav da neće primiti vakcinu. Sada je u Francuskoj preko 70 odsto vakcinisanih bar jednom dozom. Uvođenje kovid propusnica, i obavezne vakcinacije za određene grupe je svakako tome doprinelo”, navodi prof Žeželj.