Američki naučnici su tokom prošle godine oblikovali ishranu koja bi uvođenjem promena u to šta se, kada i koliko jede – trebala produžiti životni vek čoveka za čak 15 do 20 godina.
Kako prenosi portal Index.hr, prema studiji, objavljenoj u uglednom časopisu Cell, tim sastavljen od stručnjaka iz različitih američkih instituta i univerziteta analizirao je više istraživanja urađenih proteklih decenija, raznih prehrambenih intervencija, poput ograničavanja unosa kalorija i stavljanja težišta na određene nutrijente te prikupljenih podataka o zdravstvenim dobrobitima konzumacije različitih grupa namirnica. Tim je takođe koristio dostupne podatke prikupljene u populacijama koje žive u centralnim tačkama dugovečnosti širom sveta.
Jedan od autora studije, Valter Longo s University of Southern California u Los Angelesu, za New Scientist je rekao:
„To će biti povezano s ogromnim učinkom. Moglo bi dovesti do promene očekivanog životnog veka od 15 do 20 godina.“
Glavna načela na kojima se temelji ishrana za dugovečnost predstavljena u analizi su da treba jesti taman toliko kalorija da se održi vitka linija, da hrana treba biti uglavnom biljnog porekla, da treba uvesti dnevni okvir koji će ograničavati kada se može jesti, a kada ne, te da treba uvesti nekoliko ciklusa posta svake godine.
Naučna istraživanja već godinama pokazuju da smanjenje unosa kalorija pozitivno deluje na dugovečnost.
Procenjuje se da zbog unosa prevelikih količina kalorija i pogrešnih vrsta hranjivih materija svake godine u svetu umire oko 11 miliona ljudi.
Plan koji su američki naučnici doneli sastoji se iz šest koraka:
1) Treba ograničiti unos kalorija kako bi se indeks telesne mase (ITM) održao na 22 do 23 za muškarce te na 21 do 22 za žene.
2) Ishrana bi se trebala sastojati uglavnom od celih žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Unos mesa trebalo bi ograničiti kako bi se smanjila preterana izloženost aminokiselini poznatoj kao metionin i trebalo bi uključiti ribu.
3) Nerafinirani složeni ugljeni hidrati trebali bi činiti od 45 do 60 posto kalorija, 10 do 15 posto proteina trebalo bi biti biljnog porekla, baš kao i 25 do 35 posto masti.
4) Trebalo bi se prestati sa jelom najmanje tri sata pre spavanja, nakon čega treba da usledi razdoblje gladovanja od oko 12 sati.
5) Tokom pet dana u mesecu trebalo bi uvesti dijetu koja oponaša post, baziranu na biljnoj ishrani s niskim udelom šećera, ugljenih hidrata i kalorija, ali s visokim udelom masti. Takva dijeta trebala bi se sprovoditi svaka dva do tri meseca.
6) Unos alkohola trebao bi biti umeren – ne preporučuje se više od pet jedinica sedmično. Jedna jedinica alkohola je 10 militara čistog alkohola, oko 25 ml votke, oko 100 ml crnog vina, te oko 250 ml piva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.