Foto: EPA-EFE / MAURITZ ANTINNalog svakog korisnika Fejsbuka u Srbiji više nije prenatrpan vestima, “klik bajtovima” i napadnim video sadržajem sa brojnih stranica.
Ipak, sajt Danasa je istraživao koliko je novo pravilo Fejsbuka za odvajanje privatnih i poslovnih profila uticalo na onlajn medije i sajtove u zemlji.
Pad “prometa” na Fejsbuku koji ide od 60 do 80 odsto, koliko je izračunao slovenački novinar Filip Struharik da su mediji u toj zemlji izgubili zbog novih pravila društvene mreže, prati i Srbija.
Igor Černiševski, menadžer u medijskoj agenciji Direct media, kaže za Danas.rs da je došlo je do ogromnog pada prirodnog dosega postova.
“Po podacima koje imamo, pad dosega je čak i do 90 odsto. Prosek sa kojim se suočavamo na stranicama koje pratimo je na nivou od 75 odsto”, objašnjava Černiševski. “Jasno je da je ovo veliki problem za sve vlasnike FB stranica, pošto besplatni doseg praktično više ne postoji. Ovo će najviše pogoditi one izdavače koji su veliki deo svog saobraćaja dobavljali kroz Fejsbuk”.
Jedini način koji može donekle da nadoknadi doseg, napominje Černiševski, pored povećanja budžeta za sponzorisanje sadržaja, je fokusiranje na kvalitetan sadržaj i, samim tim, izgradnja baze aktivnih i lojalnih pratilaca koji će dolaziti na Fejsbuk stranicu direktno.
Prema rečima direktorke sajta b92.net Jasmine Koprivice, uvođenjem “explore feed” Fejsbuk je velikom broju domaćih medija ograničio mogućnost da njihov sadržaj bude vidljiv čitaocima u Srbiji.
“Procenat korisnika Fejsbuka u odnosu na broj korisnika interneta u Srbiji je među većima u Evropi, što je verovatno i razlog zbog kojeg je Srbija izabrana da bude jedna od zemalja u kojima će biti sproveden eksperiment”, misli Koprivica. “Sajt B92.net je kao i ostali domaći mediji pogođen ovim, ali u blažoj meri. Mi se prethodnih godina nismo dominantno orijentisali na to da povećavamo broj poseta preko posrednika, već smo se trudili da održimo i povećavamo broj lojalnih čitalaca. Ovo je prilika da proverimo da li će ta praksa doprineti da imamo možda manji pad poseta sa Fejsbuka”.
Sa informativnog portala N1 kažu da treba imati u vidu da je do promene došlo iznenada, da ljudi nisu bili u potpunosti upoznati sa tim šta one tačno znače i da je veliki broj njih očekivao da se postovi stranica koje su lajkovali ipak pojave u njihovom “news feed”.
“Dosta građana nam se javilo da prijave kako više ne vide naše objave i da pitaju zašto je to tako, sumnjajući da je u pitanju cenzura”, rečeno je za Danas u N1. “Jednostavno, navikli su da koriste Facebook na jedan način i nisu znali za promene koje je “raketa” donela. Ima i onih koji su ljuti zbog novina pa sam nam čak i pisali ‘da preko naših šefova u Americi utičemo na Facebook da prestane sa ovim testiranjem’“.
U N1 dodaju da će verovatno proći neko vreme dok se svi ne prilagode promenama jer, prema dostupnim informacijama, testiranje će u Srbiji svakako trajati nekoliko meseci, a znajući način funkcionisanja Fejsbuka, “explore feed” će u nekom obliku svakako biti implementiran.
Nezavisni mediji‘]
Većina istraživačkih platformi u Srbiji ima Fejsbuk profile, pa je ova društvena mreža poslednjih godina bila značajan “kanal” za dolazak do čitaoca.
Ilir Gaši iz Grupe za slobodu medija kaže za sajt Danasa da kada se opšta logika primeni na kontekst javnog informisanja u Srbiji, situacija je još više zabrinjavajuća.
“Kada sagledamo činjenicu da u Srbiji nezavisni mediji do publike dolaze skoro isključivo preko Fejsbuka, jasno je da ovakav potez direktno pogađa i publiku”, kaže Gaši. “Osim ako sama ne potraži određenu informaciju, ona te vesti neće dobiti. Takođe, zabrinjava i što je među šest zemalja u kojima je uvedeno ovo pravilo, jedina je Slovačka bolje kotirana po indeksu slobode medija. U svim ovih zemljama problem slobode medija je izrazito visok. Fejsbuk je u mogućnosti da pritiskom na jedno dugme promeni celokupnu situciju. Uspostavlja se razlika između medija koji mogu da plate i oni koji ne mogu da plate”.
Iz onoga što vidimo sada, dodaje Gaši, čim se stavi nešto u drugi plan – smanjuje se broj ljudi koji te informacije vidi. “To je kao kada sklonite novine u kiosk ili kada se sa rafa pomeri proizvod izvan vidokruga kupca”, objašnjava jedan od kreatora Grupe za slobodu medija i direktor fondacije Slavko Ćuruvija.
Urednik Istinomera Aleksandar Gavrilović objašnjava da po novom, eksperimentalnom algoritmu za “news feed” Fejsbuka, pojedinačni korisnik, koji je lajkovao ili prati određenu stranicu na Fejsbuku, (Istinomer, Danas ili bilo koji drugi medij) neće više na svom zidu automastski dobijati njihove objave.
“Ovo je sasvim restriktivna i naopaka politika Fejsbuka”, kaže Gavrilović. “Na primeru Istinomera se to najbolje vidi. Mi smo jedan od medija koji godinama radi na formiranju svoje FB grupe i da smo do sada privukli preko 110.000 pratilaca koji svakodnevno primaju objave o našim tekstovima i veliki procenat posete nam je generisano upravo preko FB. Za nas, kao i za veliki broj drugih stranica ovo je veliki udar”.
Urednik Istinomera dodaje da jedino kako mediji mogu da izbegnu posledice tog udara je –novcem jer za plaćene objave ovo novouvedeno pravilo ne važi. “Politika Fejsbuka je pogubna za rad slobodnih medija u Srbiji”, dodaje Gavrilović.
Fejsbuk se pravda borbom protiv lažnih vesti, a urednik sajta koji se upravo bavi istinitošću izjava političara i javnih ličnosti objašnjava da je ovaj potez Fejsuka “upravo suprotno od borbe protiv lažnih vesti”.
“Opet na primeru Istinomera to postaje sasvim jasno. Mi kao fact-checking medij, imamo jedini zadatak da se borimo protiv lažnih informacija, a FB nam svojom novom politikom sužava prostor delovanja. Smatramo, potpuno suprotno – politika Fejsbuka morala bi biti takva da identifikuje i ograniči sve one koji se služe širenjem lažnih vesti, a to se može najefikasnije uraditi tako što bi FB pomagao okupljanje i širio mreže onih koji se takvim metodama ne služe”.
Stručnjaci: Mediji moraju da se promene‘]
Kada je Fejsbuk kao najveći igrač izašao na mrežu, objašnjava Uroš Kosanović, digitalni konsultant i direktor u agenciji “Webtise”, bilo je jasno da će to biti pay-to-play platforma.
“Sa trenutno preko dve milijarde aktivnih korisnika i preko 65 miliona aktivnih stranica brendova i biznisa, “news feed” postaje previše pretrpan da bi mogao da sav sadržaj koji korisnici i stranice plasiraju i da prikaže”, kaže Kosanović za Danas.rs.
“Već duže vremena organski prikazi sadržaja stranica padaju, i u trenutku uvođenja novog “explore feed” on je u Srbiji iznosio od tri do sedam odsto od ukupnog broja fanova. Portali će morati da se više pozabave stvaranjem kvalitetnog sadržaja koji ima vrednost za korisnika, ukoliko nisu spremni da ulažu u oglašavanje i promociju svakog posta. To znači da će vremenom morati da se radi na kvalitetu, a da se smanji kvantitet postova. Naravno, uvek imajući u vidu da će „klik bajt“ sadržaj biti sankcionisan od strane Fejsbuka, što su oni već par puta najavili (a znamo i za slučajeve gde su stranice zatvarane zbog postavljanja sadržaja tipa „Prvo je ugledao kola, a kliknite da saznate šta se posle desilo…)”.
Kosanović dodaje da, kako je ova promena za sada testirana samo na Srbiji i još pet zemalja u svetu, tek treba videti kako će se korisnici ponašati.
“Ako gledamo istoriju promena na društvenoj mreži Fejsbuk od njenog nastanka, možemo da pretpostavimo da će se korisnici navići i početi da koriste još jednu opciju koja im je ponuđena, kao što su to činili bezbroj puta do sada”, kaže direktor u “Webtise”. “Na medijima i brendovima ostaje da pažljivije pristupe izradama svojih digitalnih i strategija nastupa na društvenim mrežama, kvalitetnijem stvaranju sadržaja, identifikovanju ciljnih grupa i njihovog ponašanja, kao i ozbiljnom i pažljivom planiranju budžeta za oglašavanje”.
Pad “prometa”Nova pravila Fejsbuka odrazila su se i na “promet” na mreži portala Danas u sličnom procentu kao i kod ostalih sajtova. Od kada su uvedena, 40 odsto je opao broj ulazaka na sajt preko ove društvene mreže, a vidljivost postova na Fejsbuku i angažovanje, odnosno broj komentar, lajkova i šerova, smanjeni za po četiri puta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
