Kako prorežimski tabloidi ugrožavaju bezbednost studenata u blokadi?

Na udaru su se najpre našli studenti od ranije poznati po aktivizmu, poput Pavla Cicvarića, Emilije Milenković i Mile Pajić, da bi se, kako su se blokade širile, spisak „sumnjivih“ studenata proširio, pa je tako bilo dovoljno da se neko jednom obrati u javnosti i da bude proglašen za neprijatelja Srbije.

Delimično je očekivao tako nešto Vukašin Đinović, bivši učenik novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, kada je govoreći ispred svoje nekadašnje škole stao u odbranu profesora koje su optužili da su đake prisiljavali na političke proteste.

Ovaj uzoran đak, osvajač brojnih nagrada na takmičenjima, a danas student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, našao se na spisku „plaćenika“ koji je objavio pokret „Kopaćemo“, uz optužbe da “otvoreno ili tajno rade za političke stranke, političare ili strane NVO na organizovanju nelegalnih blokada fakulteta i saobraćajnica“.

Blaćenje se nije na tome završilo, jer su tabliodi „otkrili“ da Vukašin nije samo „običan đak“, već sin oca koji je član Stranke slobode i pravde.

Nije poznato zbog čega je konkretno studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu Anđela Jeremić zaslužila da bude na istom spisku „plaćenika“, ali je njeno upečatljivo obraćanje prorektoru Univerziteta u Nišu od koga je zatražila da stane iza svojih studenata, bilo okidač za tabloidne napade zbog “tapšanja Srđanu Milivojeviću na protestu opozicije” krajem 2023.

– S obzirom na to da smo već dugo svedoci društvenih dešavanja u atmosferi nasilja, kao i apsolutnog skrnavljenja medijskog prostora, zarobljenosti medija i onih koji „moraju“ da događaje predstavljaju drugačije od istine, ali i toga da se targetira svako ko slobodno misli i misli različito od onih koji smatraju da imaju veću moć od građana, očekivala sam da ćemo svi mi koji „istupimo“ biti meta. Bez obzira što smo izrekli istinite, a pre svega normalne stvari i normalna pitanja – kaže Anđela za Danas.

Dodaje da je, od kako zna za sebe, svoj glas koristila da izrazi mišljenje, ma kolika opasnost vrebala sa druge strane.

– U ovoj situaciji nisam mnogo razmišljala o strahu i posledicama, jer je dostojanstveni bunt, kako smo ga nazvali, nadjačao sve. Nije bilo prostora za ćutanje. Onda je usledilo to da sam nakon svojih izlaganja postala vidljiva svima – priča Anđela.

Na pitanje da li je očekivao napade Vukašin Đinović odgovara: „I da i ne“.

– S jedne strane nisam, budući da sam se obraćao našem direktoru (Jovine gimnazije prim. aut), odnosno da sam se bavio podrškom profesorima i đacima, a ne nekim širokim temama. Ali s druge strane, s obzirom na to da oni imaju običaj da targetiraju svakog ko se na bilo koji način istakne i usprotivi, jeste negde bilo očekivano – kaže Vukašin.

Dodaje da režim pokušava da napada studente i preko tradicionalnih i preko novih medija.

– Ali mi istrajavamo i trudimo se da pokažemo realno stanje, da probudimo ljude i da dopremo i do onih kojima je televizija jedini izvor informisanja – ističe naš sagovornik.

Na negativne komentare se ne osvrće mnogo. Zadovoljan je što je većina reakcija na njegova istupanja u javnosti bila pozitivna i smatra da se „ne vredi obazirati na manjinu koja će uvek sve da zloupotrebljava“.

Emilija Milenković kaže da na početku svog aktivizma nije očekivala da bude meta tablioda, jer joj je bilo čudno da se režim koji spolja izgleda stabilno obračunava s nekim ko je u tom trenutku imao 21 godinu.

– Bilo mi je čudno što se neki visoki zvaničnici na društvenim mrežama i preko tablioda bave tako mladim osobama, što pokazuje koliko je ovaj režim suštinski nestabilan i guši svaki glas bilo kakve kritike, pa i od strane toliko mladih ljudi. Kao nekome ko studira novinarstvo mi je bilo zanimljivo da vidim taj nivo neetičkog izveštavanja i laži, spina i maniplacija. To sam i ranije uočila, ali je malo drugačije kad osetiš na svojoj koži – iskrena je Emilija.

Na pitanje šta joj je najteže palo što je o sebi pročitala, odgovara da je to tekst u tabliodu u kome je pisalo da je pozvala na nasilje, budući da je izuzetno tolerantna osoba.

– Ono što je objavio pokret „Kopaćemo“ nije me preterano iznenadilo, jer sam se vremenom navikla i pripremila na to da me više ništa ne može začuditi. Ali ipak ne treba da se privikavamo na ovakve stvari – ističe Emilija.

Vukašin i Anđela navode da do sada nisu dobijali pretnje, pa nije bilo razloga da podnose prijavu nadležnim organima. Na taj korak se do sada nije odlučila ni Emilija.

– U početku su mi na društvenim mrežama stizale preteće poruke, a posle sam isključila opciju da svako može da mi pošalje poruku. Na Instargramu sada to može da uradi samo onaj ko me zaprati. Iako je dosta toga bilo tokom 2023. godine nisam prijavila nikome, jer iskreno od svih stvari koje sam radila nisam ni stizala i to mi je bilo najmanje bitno, a znala sam i da nema smisla. Ali sa ove tačke gledišta mislim da je to bila greška. Ubuduće ću se obraćati jer treba negde to da ostane zabeleženo i da imam crno na belo da njihove institucije ne rade svoj posao – smatra Emilija.

Anđela kaže da direktne pretnje nije dobila, ali da ima komentara koji su indirektne pretnje.

– Trudim se da ih ne čitam, a kad čitam fokusiram se na pozitivne i na one koje imaju dobronamernu kritiku. Naručeni tekstovi i komentari svode se na isto, tako da mi to nije bilo čudno, ali malo ekstremniji deo je taj gde sam zajedno sa kolegama i koleginicama završila na sajtu „Kopaćemo“ koji je već dovoljno sporan i pre nego što je izašao spisak „studenata plaćenika“. Koliko god se ja smejala tome, jer mi je neralno da se neko time bavi, situacija nije prijatna. Ljudi su krenuli da mi šalju informacije i skrinove komentara i mislim da sam se tek tada suočila na neki način sa tim da je to mnogo odjeknulo. Pored standardnih komentara i natpisa da sam plaćenik ili da imam povezanosti sa nekim strankama, gde su se tražili snimci sa javnih događaja i stavljale moje fotografije, revolt mi je probudilo to što sam pročitala da je neko u lošem kontekstu napisao ‘pozdrav’ za moju porodicu, koja zapravo ni nema veze sa ovim – navodi Anđela.

Do sada ništa nije prijavila nadležnim institucijama, kojima mnogo ne veruje, „s obzirom da znam koliko su problematične procedure, pa mi ni to ne garantuje nikakvu bezbednost“.

– Što se tiče sajta „Kopaćemo“, planiram da reagujem, jer to je direktno crtanje mete na čelo, a to što mnogi ne veruju u to što piše tamo ne znači da nema ljudi koji veruju i koji misle da je to spisak neprijatelja ove zemlje. Nakon svega, bezbedno se osećam da šetam gradom kada su protesti i kada smo svi zajedno tu, ali sama nisam prošetala gradom već mesec dana. Panika me hvata jedino kada svi ostali brinu za mene više od mene same – kaže Anđela.

Na pitanje da li se plaše tagretiranja tabloida, ali i od svega što se pojavljuje na društvenim mrežama, svo troje odgovaraju odrečno.

– Kao neko ko je odlučio da se i bavi novinarstvom, što je danas takođe „rizična“ profesija, unapred sam bila pripremljena za mnogo toga. Kada ostanem sama, ipak razmišljam o tome koliko nisam bezbedna, a da me sigurnom drži samo to što javnost zna za mene, pa se nadam da onda ne bi bilo napada koji bi onda direktno bili povezani sa onim što radim – ističe Anđela.

Vukašin dodaje da se ne plaši zato što je ubeđen da ne radi ništa pogrešno i zna za šta se bori.

– Vidite koliko svi mi studenti imamo podršku među ljudima i koliko građana prepoznaje našu borbu, tako da uz takvu zaleđinu i snagu iza nas, nema razloga za strah – poručuje Vukašin.

Emilija kaže da je najviše brine kako sve što se o njoj piše utiče na njenu okolinu, porodicu i prijatelje.

– Jer oni budu u strahu i to mi najteže padne, a ovako nemam strah jer znam da radim pravu stvar i mirna sam na kraju dana sama sa sobom. Ako Informer piše loše o meni, ja znam da radim dobru stvar, a, s druge strane, znam da imam podršku zajednice i pravnu podršku. Kad pročitam neku takvu vest o sebi paralelno mi stigne 15 prelepih poruka koje me toliko ispune, da kad uporedim jedan tekst u tabliodu i poruke podrške, mogu samo o toj podršci da mislim – kaže Emilija.

Ono što se događa studentima za psihološkinju Anu Mirković nije iznenađenje, jer, kako kaže, to je pravilo otkako postoje tabloidi u ovakvoj simbiozi sa vlašću.

– To je pokušaj diskreditacije i ogromna neprijatnost, jer bez obzira što su to sve neistine i što vidite da tu nema ničega što je potkrepljeno činjenicama, brinete za bezbednost. Sa studentima su u problemu jer se svakog dana pojavi neko novo lice. Oni o tim mladim ljudima ne znaju ništa, ali ih to ne sprečava da lažu. Za tabloide je veliki problem to što mlade ljudi uopšte ne zanima šta pišu – ističe Mirković.

Mladi su, dodaje ona, navikli da se nose s, nekada i grubljom komunikacijom na društvenim mrežama i izgradili su svoje mehanizme odbrane.

– Njih tradicionalni mediji kao takvi apsolutno ne zanimaju, mladi ih kenseluju i to je jako velika prednost generacije Z što njih ne zanima šta se govori u drugom dnevniku RTS-a, ne interesuju ih pinkovi, hepiji i informeri, njima sve to nema nikakvu vrednost. Oni su u svojoj mudrosti i promišljenosti svesni da to nema veze sa istinom, to nisu mediji od kredibiliteta ni za njihov lični imidž, ni za njihovo okruženje to nema nikavu vrednost. Može malo da zaplaši njihove roditelje, ali su mladi u odnosu na tradicionalne medije napravili ogroman zid. Tabliodi provlače kroz blato sve koji ne misle isto kao čovek koji im diktira šta da pišu, a s druge strane, mladi su toliko dominantni na Tik toku i Instagramu da prave čaroliju od ovog sveta – smatra Mirković.

Na pitanje da li odlukom da se u medijima ne pojavljuju jedni te isti studenti oni sebe štite od napada, naša sagovornica odgovara potvrdno, ali ukazuje na još jedan važan aspekt studentske borbe.

– U kulturi koja više od veka jako insistira na tome da postoji vođa i da se pravi kult vođe, studenti sugerišu promenu i kroz to da u demokratiji treba da postoji jednak pristup i to im je veliki plus. Mi izlazimo iz ere kulta vođe gde se jedna osoba 350 puta u godinu dana obratila javnosti i dolazimo do toga da ćemo imati 350 mladih ljudi, od kojih se svaki dan pojavljuje novo lice i govori podjednako pameto, podjednako koncizno, precizno, mudro, smisleno i logički povezano. Mislim da tako nešto sistem, ovakav kakav jeste, ne može da isprati – ističe naša sagovornica.

Smatra da nadležne institucije neće tek tako reagovati.

– Nadležni organi će početi da rade svoj posao kada ovog kancerogenog sistema u metastazi ne bude bilo. Lepo je što studenti vrše prtisak, ali kad dođe do promene sistema tada će institucije da preuzmu ingerencije koje treba da imaju – navodi Mirković.

„Ne dirajte mi koleginice i kolege“

– Ne mogu reći da ne postoji strah kod drugih studenata, jer i sami proveravaju da oni nisu završili na nekom sajtu ili tabloidima, ali to nije umanjilo volju i želju za borbom. Čak mislim da daje još veću motivaciju da nenormalne stvari iskorenimo, a vratimo društvo u kome se osećamo sigurno i netargetirano. Solidarnost je nešto što uliva snagu, i ja sam zahvalna svim svojim koleginicama i kolegama, kao i građankama i građanima koji stoje uz mene u ovoj borbi. Poslednjih dana je sve manje naručenih komentara, tako da verujem da oni koji su ih naručili vide da postaju nebitni. Apelujem na sve da mi ne diraju koleginice i kolege, slobodnomisleće ljude, jer ima nas, i branićemo jedni druge, ako to već ne žele institucije – poručuje Anđela Jeremić.

Sadržaj ove publikacije ne odražava nužno stavove Evropske unije