Kako rast temperature ugrožava organizaciju budućih Zimskih olimpijskih igara, čak i u gradovima bivšim domaćinima

Pre 38 godina na skijalištima iznad Sarajeva zasijao je olimpijski plamen, što je označilo početak 14. Zimskih olimpijskih igara. Kada bismo danas razmišljali šta bi sve nedostajalo za neku buduću zimsku olimpijadu na Jahorini ili Bjelašnici verovatno poslednje što bi pomislili je da bi nedostajalo kvalitetnog snega, ali upravo bi to mogla biti glavna prepreka u budućnosti, piše Klima101.rs.

Rezultati studije koju je sproveo međunarodni tim istraživača, na čelu sa Univerzitetom Vaterlo, pokazuju da klimatske promene ugrožavaju održavanje Zimskih olimpijskih igara i da mnogi gradovi koji su nekada bili domaćini, u budućnosti ne bi ispunjavali uslove za njihovo održavanje.

U slučaju nekontrolisanog rasta emisija samo jedan od bivših gradova domaćina bi bio pouzdan izbor za nove Zimske olimpijske igre

Međunarodni tim autora iz Kanade, SAD-a i Austrije je pregledao istorijske klimatske podatke lokacija koje su bile domaćini igara od 1920. godine do danas. Podaci jasno pokazuju da se Zimske olimpijske igre održavaju u sve toplijim uslovima. Pa je tako temperatura sa prosečnih 0,4 °C tokom dvadesetih godina prošlog veka porasla na na čak na 6,3 °C tokom igara odžanih nakon dvehiljadite.

Temperatura je važna za kvalitet snega, a debeli snežni pokrivač je garant sigurnosti na skijaškoj stazi i pravednog nadmetanja, pa smanjenje snega, usled toplijeg vremena, direktno utiče na sigurnost sportista i uslove za fer takmičenje. Autori studije su zato želeli da ispitaju koji sve nepovoljni uslovi bi mogli da ugroze sportiste, a za četiri osnovna parametra koji čine igre rizičnijim uzeli su neprihvatljivo visoke ili niske temperatrue, kišu, mokar sneg i lošu pokrivenost snegom.

Posmatrajući ova četiri faktora i buduće scenarije klimatskih promena, studija je ispitala koji bi od 21 gradova koji su do sada bili domaćini Zimskih olimpijskih igara mogli pouzdano da obezbede fer i bezbedne uslove i u budućnosti.

Ako se globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte naglo ne smanje, samo jedan grad bi ispunio ovakve uslove. Međutim, i u slučaju da se postignu ciljevi smanjenja emisija iz Pariskog sporazuma, svega osam bivših gradova domaćina bi imali dovoljno dobre klimatske uslove da budu ocenjeni kao pouzdan domaćin.

Neki od prethodnih organizatora, kao što su Soči, Torino i Pjongčang ne bi mogli da pruže bezbedne uslove za održavanje zimskih sportskih takmičenja, čak ni kada bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma o klimi. Drugi, kao što je Vankuver, bi sačuvali svoj status. U istom scenariju Sarajevo bi, zbog nedovoljno snega i njegove velike vlažnosti tokom februara, i dalje bilo delimično rizično područije.

Domaćini moraju da se prilagođavaju toplijim uslovima

Istraživanje je pokazalo da se na većini lokacija na kojima su održavane Zimske olimpijske igre broj rizičnih uslova kontinuirano povećava tokom poslednjih 50 godina, i da će ovakav trend nastaviti srazmerno globalnom zagrevanju. Mnogi efekti su već uočljivi poslednjih godina, a organizatori su prinuđeni da obezbeđuju dodatne zalihe snega, ili da koriste mašine koje proizvode veštački sneg.

„Proučavali smo mnoge načine na koje se organizatori Zimskih olimpijskih igra bore sa rizicima od vremenskih prilika još od prvih igara održanih u Šamoniju, u Francuskoj, pre skoro 100 godina. Međutim postoje ograničenja sa čime sve mogu izaći na kraj postojeći načini upravljanja klimatskim rizicima, a videli smo da su ta ograničenja premašena u Sočiju i Vankuveru”, rekla je Mišel Ruti sa Fakulteta za životnu sredinu Vaterloa, jedna od autorki studije.

Tokom igara u Vankuveru 2010. bilo je neophodno angažovanje helikoptera kako bi transportovali sneg, a 2014. u Sočiju, koji je tada postavio rekord za najtopliji grad domaćina Zimskih olimpijskih igara, organizatori su morali da uskladište tone snega od prethodne zime kako bi ga koristili u hitnim slučajevima.

Posebni izazovi pred Igre u Pekingu

Negativan trend zime bez dovoljno snega će obeležiti i predstojeće igre u Pekingu, koje počinju 4. februara, a koje će biti prve Zimske olimpijske igre na kojima se u potpunosti koristi veštački sneg. Da bi to omogućili kineski organizatori će koristiti više od 100 generatora snega i 300 topova za sneg koji imaju zadatak da održavaju ski staze.

Ali ovakvo rešenje stvara druge probleme. Organizatori bi za potrebe mašina za proizvodnju snega mogli da upotrebe oko 49 miliona galona hemijski tretirane vode, što je naglašeno kao poseban rizik u proceni Međunarodnog olimpijskog komiteta (IOC) tokom procesa izbora za domaćina.

Peking se nalazi u regionu koji ima problem sa nedostatkom vode tokom cele godine, pa bi ugrožavanje vodnih resursa nanelo ogromnu štetu stanovništvu. Kinezi se oslanjaju na veliku podzemnu mrežu za akumulaciju, i nadaju se da će zahvaljujući tom sistemu upotreba veštačkog snega na Olimpijskim igrama imati minimalnog uticaja na životnu sredinu. Oni ističu da su vodili računa da zimske igre budu u skladu sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Šta su sigurni i fer uslovi za olimpijce?

Kako bi odredili prave kriterijume za bezbedne i poštene uslove autori su tokom studije anketirali preko 300 profesionalnih sportista koji se bave alpskim, nordijskim i slobodnim skijanjem, ski skokovima, snoubordingom i drugim zimskim disciplinama. Među ispitanim su bili bivši i budući olimpijci, kao i treneri iz 20 različitih zemalja.

„Želeli smo da, iz perspektive sportista, shvatimo koji klimatski uslovi čine takmičenje fer i bezbednim, a zatim da tačnije odredimo koji olimpijski domaćini bi mogli da obezbede te uslove u budućnosti”, objasnila je Natali Nouls, doktorantkinja i bivša kanadska elitna skijašica uključena u studiju.

Najpoželjniji uslovi za ispitanike su priodan čvrst sneg za sportove na snegu i tvrda ledena površine za sportove na ledu. Veštački sneg je manje prihvatljiv jer ima veći sadržaj vlage, zbog čega se brzo zaledi, što ga čini i klizavijim, pa je šansa za povredu na takvom snegu veća nego na prirodnom.

Tanak snežni pokrivač je takođe ocenjen kao nepoželjan, a osim toga takmičarima smeta magla, kiša, otkazani treninzi i promene staza u poslednjem trenutku zbog lošeg vremena.

Efekat loših uslova na tok igara ilustrovao je nedavni Svetski kup u alpskom skijanju u Zagrebu, koji je održan u januaru. Nedostatak snega i visoke temperature primorali su organizatore da otkažu slalom za muškarce nakon što je tek 19 takmičara završilo nastup. Međutim, pre prekida francuski osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama Viktor Mufa-Žande je pao i povredio skočni zglob.

Budućnost zimske olimpijade je još u našim rukama

„Klimatske promene menjaju izgled Zimskih olimpijskih igara i, nažalost, onemogućiće kandidaturu nekih gradova domaćina koji su poznati po zimskim sportovima“, rekao je Robert Štajger sa Univerziteta u Inzbruku u Austriji, koautor studije. „Prognozira se da će većina lokacija domaćina u Evropi biti marginalni ili nepouzdan kandidat već nakon 2050. čak i u scenariju sa niskim emisijama.“

Da bi se sneg na skijalištima očuvao ključno je uložiti napore u zaustavljanje rasta prosečne globalne temperature. Ovaj globalni problem zahteva globalni odgovor, a klimatske promene se moraju rešavati zarad mnogih sektora osim snežnih sportova. Energetska tranzicija, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i održivi načini života potrebni su da bi se smanjilo brzo povećanje temperatura.