Kako da razlikujemo pravi med od lažnog: Pčelar otkriva trikove za prepoznavanje falsifikata

– Kupujte med koji je kristalisan. U toku hladnijeg perioda med se stegne, odnosno kristališe. Ljudi to često izbegavaju, kažu ušećerio se. Nije se ušećerio, već se kristalisao usled količine cvetnog praha koji se u njemu nalazi – savetuje Brako Mijić iz Ribara kod Šapca, koji potiče iz pčelarske porodice.

Baka, očeva majka, donela je, kaže, pčelarstvo u familiju.

U svom gazdinstvu danas ima preko 200 košnica, a pčelarstvom se bavi profesionalno, budući da mu je to, već 10 godina, osnovni izvor prihoda.

– Ako je med u tečnom stanju, ima nekoliko načina da otkrijete da li je pravi. Recimo, kada okrenete teglu tako da poklopac bude nadole, u tegli će se stvoriti mehur u obliku kruške, to je siguran znak da je med pravi. Ako mehura nema, to znači da su pčele hranjene šećernim sirupom ili čak nije ni bilo dodira sa pčelama, nego se radi o bombon sirupu koji se pakuje u tegle, objašnjava sagovornik Danasa.

Može da se prepozna i po ukusu, jer pravi med ima svoju boju, miris, i aromu.

– Ima još jedan test, kada otvorite teglu, i kašičicu umočite u njega, a onda je dignete oko 20 centimetara iznad tegle, stvoriće se nit koja pada u teglu i vraća se. Kada pukne, donji deo pašće u med, a gornji deo niti trebalo bi da se, poput lastiša ili žvake, vrati skroz gore do kašičice, i to je još jedan pokazatelj da je taj med kvalitetan i ispravan, da nije falsifikovan, objašnjava Mijić.

Suprotno verovanju, med se, kaže, može konzumirati i drvenom i metalnom kašikom i ne treba se ograničavati na jednu do dve.

– Mi pčelari u šali kažemo da je med najbolje uzimati „velikom kašikom“. Preporuka je da ga treba jesti kao hranu, da ga „kasnije ne bi biste koristili kao lek“. Jedite ga u količinama od 20 do 30 grama dnevno, za doručak, slobodno ga mažite po hlebu – savetuje ovaj iskusni pčelar, inače član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije za teritoriju Mačvanskog okruga.

Još jedna preporuka je da ga ne treba pregrevati, budući da ne bi trebalo da pređe temperaturu od 40 stepeni.

– Ako ga stavljate u čaj, sačekajte da bude mlak, nikako vreo, jer će med izgubiti deo svojstava, s obzirom na to da vitamin C nije postojan na visoke temperature – objašnjava Mijić.

Preporučuje ga osobama koje imaju nizak krvni pritisak ili nivo šećera u krvi.

– Ako ga uzimate kašičicom, treba ga držati neko vreme u ustima, da se otopi, jer tada ide direktno u mozak, a ne u želudac. Dobar je za opšte stanje organizma, podiže otpornost, a od 20 aminokiselina, 19 se nalazi u medu, kaže naš sagovornik.

Ističe da postoji više vrsta meda koji se preporučuje za različite starosne grupe i razne bolesti.

– Deca do godinu dana, ne bi trebalo da jedu med, da se ne bi stvorila alergija na polen. Od godinu do dve, mogu jesti bagremov med, jer on ima nizak sadržaj polena. Posle dve godine, dozvoljene su sve vrste meda, kaže naš sagovornik.

Napominje da je lipov med koristan za ljude koji imaju problema sa respiratronim sistemom, astmom, bronhitisom, budući da med oblaže suzokožu i leči te vrste bolesti.

– Livadski med je za podizanje opšte otpornosti, i za lekove koji se spravljaju sa medom, jer sadrži koktel polenovih zrnaca, različitih vrsta biljaka, objašnjava sagovornik Danasa.

Mijić navodi da su nedavno objavljeni rezultati analiza, u kojima je slučajnim uzorcima, ustanovljeno je na rafovima, u Evropi, dve trećine meda falsifikat.

– Taj med ima veći procenat šećera nego što je normalno, što znači da je razblažen, a to se onda ni ne može nazvati medom, jer da je dodavan šećerni sirup u toku paše i tada se kao rezultat dobija med sa povećanim procentom šećera, objašnajva Mijić.

Navodi da ljudi u Srbiji, malo troše meda u ishrani, pa većina domaćeg proizvoda, iako veoma kvalitetan, ide za izvoz.

– Pala je potražnja za medom, pa samim tim i otkupna cena. Jedan od razloga je uvoz velike količine meda iz Ukrajine u Evropsku uniju, koja je dozvolila uvoz iz ove zemlje bez poreza. Sumnja se da je to jednim delom i kineski med, koji preko Ukrajine ulazi u Evropu, budući da je zbog rata dosta košnica stradalo. Ovaj med, može stići i kod nas, raznim kanalima – objašnjava Mijić.

Napominje da je otkupna cena toliko mala, da pčelari u Srbiji, ne žele da ga prodaju, nego čekaju da se tržište stabilizuje.

– Bagremov med, primera radi, trenutno se otkupljuje po ceni od četiri evra, dok je prošle godine bio sedam. Zbog prekida otkupa na veliko, proizvođači su se okrenuli prodaji na teglu – objašnjava naš sagovornik.

Tako je maloprodajna cena, tegle bagremovog meda, od 1.200 do 1.500 dinara, kolika mu je cena u Beogradu. Ostale vrste meda, kao što su livadski, lipov, suncokreta, cvetni med, kreću se od 800 do 1.000 dinara.

– Budući da je voće trenutno u fazi cvetanja, apelujemo na ratare da povedu računa i da ne prskaju voće u cvetu, što je, u ovom periodu, i zakonom zabranjeno. Ako već moraju, usled nekih bolesti i insekata, neka to rade uveče kada pčele ne izlaze ili kada je hladnije, ispod 10 stepeni – navodi Mijić.

Podseća da su pčele najveći oprašivači voća i da uvećavaju prinose.

– Primera radi, samo za malinu je oko 80 odsto veći prinos ako ga opraše pčele, za jagodu je 55 odsto, a za šljivu oko 70 odsto, kaže naš sagovornik.

Ističe da je zima bila blaga i da je rano proleće dobro došlo pčelarima, ali da strepe od mrazeva.

– Mi smo fabrika pod otvorenim nebom, zavisimo od klimatskih uslova. Veliki problem nam pravi i krpelj varoa koji napada pčele, vegetira na njima i prenosi viruse i bolesti. Prema nezvaničnim informacijama, tokom zime, stadalo je preko 30 odsto društava, najviše u južnom delu Srbije – ističe pčelar iz šabačkog kraja.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci

Nesreća nikada ne dolazi sama

Završena blokada puta u Šapcu