Kako razumeti svet

Čitam poslednju korekturu prevoda rukopisa Henrika Jurkovskog, „Lutka u kulturi“, koji objavljuju Pozorišni muzej Vojvodine i Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici. Reč je o poslednjem rukopisu poljskog akademika, jednom od najznačajnijih teoretičara lutkarstva. Pregledno, potkrepljeno izvorima i svedočanstvima, brojnim primerima iz lutkarske prakse, Jurkovski sagledava našu kulturu pored ostalog i kao lutkarsku, jer ona to i jeste, sudeći po njegovoj studiji. Lutkarsko pozorište, zaključuje autor, „vekovima je stimulisalo veru svojih gledalaca u snagu i život plastično uobličene materije. U stvari, reč je o procesu koji je deo večnog i univerzalnog ljudskog ponašanja, beskonačnih pokušaja da se razume naš svet uz pomoć umetnosti i otvori put ka simboličkom univerzumu”. Sudeći po onom što sam pročitao o predstavi Jana Fabra, „Olimp u slavu kulta tragedije“, ona bi se mogla dovesti u vezu sa ovim intencijama. Nadam se da ću imati priliku da se uverim u to.

Subota, 23. septembar

Otvaranje sezone u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu obnovljenom baletskom premijerom „Žizele“ A. Adama. Pred novosadskom publikom ovaj romantičarski balet sa gotskim elementima, najpre svojim idiličnim seoskim slikama, a potom sablaznim prizorima groblja, ali i nestvarnog vilinskog sveta, izveo je brojni ansambl predvođen prvakinjom Anom Đurić u naslovnoj ulozi.

Nedelja, 24. septembar

Odlazak u Suboticu, na otvaranje Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Ovaj festival je, pre 24 godine, osnovao i još uvek vodi Slobodan Marković, direktor i selektor istovremeno, uspevajući da dovede u ovaj grad na severu Vojvodine lutkarska pozorišta sa svih kontinenata, iz tridesetak zemalja, bez obzira na finansijske i organizacione probleme. Posle prigodnih pozdravnih reči, dodeljene su nagrade „Mali princ“ za životno delo. Ove godine, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scensku umetnost za decu, nagrađeni su LJubica Beljanski Ristić iz Beograda i Boris Goldovski, ruski istoričar lutkarstva iz Moskve. Iste večeri izvedena je prva predstava u konkurenciji za nagrade, „More mašte“, autorska predstava Bonja Lungova, bugarskog profesora lutkarstva i reditelja, u izvođenju ansambla niškog Pozorišta lutaka. Vizuelni spektakl, pre svega, koji je predočio ekspresivan, uigran glumački tim.

Ponedeljak, 25. septembar

Prvi festivalski dan (ako prethodni računamo kao prvu festivalsku noć), započela je impresivna predstava „Začarani u galebove“, Pozorišta lutaka iz Bratislave, u režiji Petera Palika. Zasnovana na slovenskim bajkama, paganskim ritualima, folkloru, ona ukazuje na lutkarski potencijal predmeta iz našeg okruženja. Ritmična, snažna, dramaturški zaokružena, prepuna simbola, ova scenska metamorfoza iz gavranova u ljude, pobudila je interesovanje pre svega odrasle publike, koja ju je pozdravila ovacijama. U nastavku dana izvedene su još dve predstave za decu, „Lenka i Palko“, mađarskog pozorišta lutaka „Grif“ iz Zagaegersega i „Aska i vuk“, Malog pozorišta „Duško Radović“ iz Beograda. Radnja obe predstave počinje u školi, prva je zasnovana na događajima iz svakodnevice, dok je druga po motivima poznate Andrićeve pripovetke o ovčici koja želi da bude balerina i koju njena umetnost spasava od pohlepnog vuka. Obe predstave su nežne, lirske. Toj ideji je naročito primerena scenografija i kostim Staše Jamušakov u beogradskoj predstavi, koja se odlikuje izuzetnom likovnošću.

Prvog dana Festivala je započeo i 9. Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, promovisan je zbornik radova „Pozorište za decu – umetnički fenomen“, sedmi tom, kao i knjiga „Jurkovskom u čast“, na engleskom jeziku. Prošle godine je objavljena srpska verzija ovog zbornika, posvećenog nedavno preminulom poljskom akademiku Henriku Jurkovskom.

Utorak, 26. septembar

Po prvi put na festivalu učestvovalo je pozorište iz Australije. Reč je o Sidnejskom pozorištu lutaka koje je izvelo neverbalnu predstavu „Nelina lutka“, namenjenu najmlađoj publici, koja ju je oduševljeno prihvatila zahvaljujući veštoj igri glumice Sju Volas. Takođe neverbalna, ali žanrovski drukčija i složenija, bila je predstava rumunskog pozorišta lutaka „Puk“ iz Kluža-Napoka, „Ulica anđela“. Marionetska predstava, prepuna simbolike i duhovne lepote. Večernja predstava, „Kofer i psetance“, iranskog teatra „Dimak“ iz Teherana, koristila je lutke u prirodnoj veličini, tzv. marote, zasnovana na dosetkama, na tome je uglavnom i ostala, bez umetničkih rezultata.

Nastavljen je forum posvećen rediteljskim tumačenjima književnog/dramskog teksta za decu i omladinu i promovisane knjige „Istorija dramaturgije pozorišta lutaka“ Borisa Goldovskog, odnosno „Razumjeti lutku“ Siniše Jelušića.

Sreda, 27. septembar

I u sredu su izvedene tri predstave u takmičarskom programu. „Povratak razbojnika Hocenploca“, pozorišta lutaka „Bobita“ iz Pečuja, u režiji Janka Šnajdera, ukazao je na nepresušnu snagu ginjola i junaka kakav je Kasperl. NJemu se pridružuje ruski Petruška, u istoimenoj predstavi državnog pozorišta iz Tule, zasnovanoj na istoimenom baletu Igora Stravinskog. Scenski raskošna, gotovo praznična scenografija i kostimi ove predstave, nisu samo oživljene lutke, nego i lutke same, u svojoj dinamičnoj igri, kao na kakvoj vrtešci, u nekom zabavnom parku. Treća predstava, bugarska, zasnovana na Puškinovoj bajci „Ribar i zlatna ribica“, vešta i duhovita igra i režija Dimitra Todorova.

Uveče je promovisano još jedno festivalsko izdanje, prevod knjige „Lutka u kulturi, II“, Henrika Jurkovskog. Kao što sam na početku napomenuo, u pitanju je moj prevod s poljskog, poslednjeg rukopisa Jurkovskog, svojevrsnog zaveštanja ovom festivalu i lutkarskim poklonicima.

Četvrtak, 28. septembar

Nove tri predstave: „Prva priča“, hrvatskog teatra „Točka na i“ iz Zagreba; „Petar Pan“, novosadskog Pozorišta mladih i „Povest o ikonopiscu Dionisu“, vologdskog oblasnog pozorišta lutaka „Teremok“. Ria Trdin je kreirala lutke za lutkarsku predstavu o prvom čoveku, a ovu predstavu na biblijsku temu je režirala mlada Antonia Šašo. Siniša Ilić, još jedan novi kreator lutaka, autor je neobičnih lutkarskih rešenja u predstavi „Petar Pan“, koju je režirao iskusni slovenački reditelj Robert Valtl. Beloruski reditelj Oleg Žugžda poduhvatio se velike teme – da opiše život ruskog ikonopisca Dionisa, koji je, pored Teofana Grka i Andreja Rubljova, najznačajniji srednjovekovni ikonograf. Poput Tarkovskog, ali ovog puta scenskim, lutkarskim sredstvima, Žugžda sa lutkarima iz Vologde sačinjava impresivnu fresku, koja ima fantastičan i simboličan karakter, a dopunjena je pojanjem, ali ne samo crkvenih pesama, već i ritualnih i narodnih ruskih pesmama.

Popodne je namenjeno promociji „Niti“, časopisa za lutkarsku umetnost, koji izdaje Pozorišni muzej Vojvodine, a veče – jednoj zakasneloj promociji pesničke knjige „Zapisi sa Manitog jezera“, Slobodana Markovića, objavljenoj u izdanju „Prometeja“.

U petak nas očekuje poslednja predstava, „Orfej“, koju je po starogrčkom mitu dramatizovao i režirao Todor Valov, a izvodi Dečje pozorište iz Subotice. Na zatvaranju Festivala će biti uručene nagrade, uz klasični indijski ples iz Gudžarata, odnosno koncert u čast nagrađenih, koji će prirediti ArtLink mladi virtuozi iz Beograda, predvođeni Pavelom Doležalom iz Češke.

To, naravno, nije bilo sve, išao je i svakodnevni filmski program, sa francuskim animiranim filmovima, kao i radionice, od kojih izdvajam onu koju je osmislio i vodio Jovan Caran, lutkar iz Zrenjanina – „Pozorište od papira“.

„Lutkarstvo je temelj svake umetnosti“, podseća nas LJubivoje Ršumović, predsednik Saveta ovog festivala, koji je dugo vodio Jovan Ćirilov. Eto kako se sve povezuje sa BITEF-om, sa kojim se preklapa ova lutkarska manifestacija. I tako se potvrđuju početne teze o izvornim vezama lutkarske i pozorište umetnosti sa ljudskim bitisanjem i potrebama za razumevanjem sveta oko sebe i u sebi.

Autor je v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu