Kako rešiti problema paljenja kablova na nekoliko lokacija u Beogradu?

Žarišta u Beogradu se nalaze na Čukaričkoj padini, u Bloku 70 i Mirijevu, a na teritoriji Beograda nalazi se još tri-četiri lokacije, dok ih širom Srbije ima više od stotinu.

Bojan Simišić iz Eko straže rekao je da je ta organizacija pokušala sve administrativne puteve da se to reši.

Kako je objasnio, procedura podrazumeva pozivanje vatrogasaca i komunalna policije.

„Komunalna policija često ne izlazi ili nemamo odgovor da li su izašli, a vatrogasci najčešće izađu na teren“, kazao je Simišić.

Posebno mu smeta to što se u razgovorima sa lokalnom samoupravom najčešće navodi da je to višedecenijski problem i da je „pipava“ tema, jer je većina sakupljača romske nacionalnosti.

Prema rečima Kilino Stojkov iz Ekološke zadruge Connect Clean Roma Group, zadruga je organizovana kako bi Romima pružila mogućnost udruživanja i ulaska u legalne tokove poslovanja sakupljanja sekundarnih sirovina, naročito kablova.

„Ukoliko svako od nas ovde iskoristi dva do tri odsto svojih znanja, ekspertiza, kontakata – mislim da možemo da dođemo do rešenja“, istakao je Stojkov.

On je naglasio da je otvoreno reciklažno postrojenje u Adi.

Reciklažna linija stigla je iz Kanade i košta od 100.000 do 130.000 evra.

Stojkov je objasnio da se samo reciklažom može dobiti čist bakar koji ima višu cenu, dok spaljeni bakar ne može imati takvu cenu.

Trenutno u svojoj mreži imaju 32 sakupljača.

Toksikolog Slobodan Tošović rekao je da su ljudi koji se bave paljenjem direktno izloženi toksičnim materijama.

„One deluju kumulativno uglavnom i zbog toga oni imaju kraći životni vek“, kazao je Tošović.

Prema njegovim rečima, životni vek muškaraca u Srbiji je 72-73 godine, dok je u romskoj populaciji 55 godina.

Autor XEco aplikacije Dejan Lekić rekao je da Srbija ima tačkasti, odnosno rejonski problem zagađujućih materija kada je u pitanju spaljivanje kablova.

On je podsetio da je 2015. godine 11.000 ljudi prerano preminulo od zagađenja i da to piše u Programu zaštite vazduha do 2030. godine.

Diskusija je postala žustrija kada se za reč javila predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Mirjana Todorović rekavši da su to sve problemi koji postoje decenijama i da se ne mogu rešiti preko noći, na šta je reagovao Simišić rekavši da su to problemi koji se ne rešavaju decenijama.