Kako sačuvati radnike i umetnost

Konzorcijum Irva investicije i TP Jabuka iz Beograda nedavno je za milion i 750.000 evra kupio Industriju odeće Prvi maj u Pirotu. Novi vlasnik ovog preduzeća kupio je dve fabrike konfekcije, fabriku trikotaže, prateće objekte, magacinski prostor, hotel Stadion i oko pedesetak prodavnica. U ukupnu procenu vrednosti kapitala Prvog maja ušla je i velika zbirka umetničkih dela u prostorijama i u krugu fabrike.
Istoričar umetnosti i muzejski savetnik Muzeja Ponišavlja u Pirotu Radmila Vlatković još pre privatizacije upozoravala je na mogućnost da će privatizacijom Prvog maja biti ugroženo umetničko blago po kojem je ova fabrika bila poznata, mada vlasnik fabrike Đorđije Nicović tvrdi da sve što je zatečeno ostaje u Prvom maju.
Vlatkovićeva se svojevremeno zalagala da se iz procesa privatizacije Prvog maja izuzme umetničko blago koje treba da ostane gradu, ali je ono ipak ušlo u kompletnu procenu vrednosti kapitala. Ona i dalje smatra da je tom procenom obezvređena vrednost umetničkih dela.
– Prema cenovniku Društva istoričara umetnosti ova bogata umetnička zbirka procenjena je na oko 1,5 miliona evra. To je bila realna procena – kaže ona.
Po preuzimanju upravljanja fabrikom, vlasnik firme Irva investicije Đorđije Nicović na konferenciji za novinare u Pirotu izjavio je da su umetnička dela vlasništvo Prvog maja i da ona ostaju ovde, samo moraju bolje da se čuvaju.
– Ni iz jedne firme ništa nismo izneli. Ima nekoliko mozaika koji su prilično zapušteni i pitanje je koliko će opstati u takvom stanju. Moramo ih konzervirati i smestiti negde gde će biti bolje čuvani – u krugu fabrike ili na nekom drugom mestu gde će ljudi moći da ih vide. Dela su vlasništvo firme. Međutim, morate imati u vidu da radnici koji ovde rade moraju da prime platu i da mi koji investiramo moramo da vodimo računa da se ne prave gubici. Sve ćemo dobro da proračunamo. Nije problem da ova dela čuvamo i održavamo, ali je pitanje da li ćemo ih u narednom periodu seliti u Muzej ili negde u gradu. O tom – potom. Smatramo da je šteta što ovako vredna dela nisu izložena u nekoj centralnoj gradskoj ulici ili nekom drugom mestu u gradu. Ispada da je ovo privatna kolekcija nas iz Prvog maja i radnika. U suštini, ta dela su nacionalno dobro i ona bi se morala naći na nekom prostoru gde bi ih video veći broj ljudi – rekao je Nicović.
Vlatkovićeva kaže da će o budućnosti ove zbirke odlučiti vlasnik Prvog maja.
– Najbolje je bilo da ova dela pripadnu gradu. Njima je potrebna konzervacija i pravilno čuvanje. Apelovala sam da slike i grafike treba da se ustupe na čuvanje Muzeju, jedinoj ustanovi zaštite u regionu. U ovoj ustanovi bi se izvršio pravi tretman. Skulpture je trebalo da se rasporede u parkovskim površinama grada i na taj način grad oplemeni. Ovako, videćemo šta će biti s njima. Ne želim ništa da prejudiciram – kaže ona.
Vlatkovićeva podseća da je nabavka umetničkih dela u Prvom maju počela je 1968. godine i da je poslednje delo kupljeno 1990. godine.
– To je jedno zaista veliko umetničko blago i umetnički potencijal ovog grada. U pitanju su umetnička dela koja prevazilaze gradske i regionalne okvire. To je, dakle, bukvalno na svetskom nivou što se kvaliteta tiče, s obzirom na to da je reč o imenima i umetnicima, uglavnom akademicima, među kojima mnogi nisu živi. U svakom slučaju, reč je o umetnicima koji zaslužuju pažnju – kaže ona.
Prema poslednjem popisu koji je Vlatkovićeva radila u februaru 2006. godine u umetničkoj zbirci Prvog maja ima ukupno 174 dela, od kojih 11 mozaika, 36 skulptura, 12 tapiserija, jedan vitraž, a ostalo su slike i grafike. To je najbogatija umetnička zbirka u gradu.
U požaru 1992. godine nestao je mozaik od 30 kvadratnih metara „Od luka do ljubičice“ Mladena Srbinovića. Od umetnika čija dela poseduje ova zbirka su Nedeljko Gvozdenović, Peđa Milosavljević, Mića Popović, Stojan Ćelić, Zoran Pavlović, Dušan Džamonja, Matija Vuković, Jovan Kratohvil, Nebojša Mitrić, Jovan Soldatović. Sa Smotre Mermer i zvuci u Aranđelovcu nabavljene su skulpture Kloda Losta, Kengiro Azuma, Dominika Labovijea, Gaspara de Jaga, Mahmuta Muse, Gjusa Rojenbroka. Tu su i dela Gradimira Petrovića, Lazara Vujaklije, Milana Konjevića, Lidije Macure, Radomira Antića, Aleksandra Aleksića Soske…