Kako se Amerika spremala za Drugi svetski rat?

Ovako je u uvodnoj rečenici novinar lista Pravda objasnio položaj SAD tik pred izbijanje Drugog svetskog rata, pre tačno 80 godina.

Novinar piše kako Amerika sve radi da se naoruža, a da je vojni budžet u tom trenutku, u martu 1938. godine, najveći ikada. Navodno je Ruzvelt u tom trenutku već bio pesimista po pitanju svetskog mira, pa se u Kongresu upravo on izborio za najviše novca za naoružanje koje je do tada Amerika ikada izdvojila.

Ruzvelt je već tada izjavio da “Amerika neće sigurno voditi rat na svojim teritorijama, nego daleko od svojih obala, po mogućstvu na stranom terenu”.

Novinar lista piše da, za razliku od dve godine ranije, u Americi više niko nije pacifista.

Za to vreme, Velika Britanija i dalje pokušava da pregovara sa Italijom, prenosi još Pravda na naslovnoj strani. List pominje i Vinstona Čerčila, koji je u tom trenutku bio u van dužnosti i u “političkoj divljini”. On je bio predvodnik u upozoravanju na opasnost od nacističke Nemačke, a Pravda ga predstavlja kao vođu liberala koji je posredno podržao pregovore sa Italijom iako je naveo:

“Vlada Britanije se upustila u opasan eksperiment koji ima malo izgleda na uspeh.”

Pravda od istog dana je objavila da je u Francuskoj izglasan novi zakon koji u mnogome podiže položaj žena, a naslov teksta je “Francuskinje više ne moraju da slušaju svoje muževe”. List bukvalno citira član zakona koji kaže:

“Francuska žena ne mora više da sluša slepo i da se pokorava svom mužu. Ona neće više biti rob skoro u svim manifestacijama porodičnog života.”

Delovi zakona predviđali su da muž više ženi ne može da naredi da putuje negde sa njim. Takođe, tek od 1938. godine u Francuskoj žena više nije morala da pita muža kada bira svoju profesiju.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme od 2. marta 1938. godine takođe piše o odnosu Nemačke i Amerike. List prenosi kako su Nemci zabranili nacional socijalističke organizacije u SAD.

“Ova odluka je donešena da ne bi izgledalo da se Nemci mešaju u politiku Sjedinjenih Američkih Država”, piše Vreme.

U tom trenutku u Americi je živelo dva miliona Nemaca, na koje se ova naredba odnosila.

Na naslovnoj strani novina još može da se pročita i o izuzetno dobrim odnosima između Hitlera i Musolinija.

Novine prenose i debatu iz Narodne skupštine o tome da li država treba da izdaje školske udžbenike. Polemisalo se i o plaćanju studentskih menzi i studentskim sanatorijumima.

List piše i o tome kako je pre 80 godina u Njujorku jedna starica ostavila u testamenttu svojoj mački celokupno bogatstvo u vrednosti od 250.000 dinara.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.