Kako se boriti potiv predrasuda o starijima

Slogan ovogodišnje kampanje „Zauzmi stav prema predrasudama vezanim za starenje i starije osobe“ izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na postojanje predrasuda prema ovoj populaciji, koja je sve više u porastu.

Stručnjaci kažu da predrasude ka starijim osobama služe kao socijalni zid između generacija, a da su najčešći stereotipi, da su stariji „oni čije je vreme prošlo“, da su bespomoćni, senilni, da starije žene manje vredne od mlađih, da stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu. Posebno rasprostranjena predrasuda je da su stariji trošak za sistem i ekonomiju i da ništa ne doprinose budžetu.

Nadežda Satarić, predsednica organizacije Amity, koja se godinama bavi položajem i podrškom starijih osoba u Srbiji, kaže za Danas da nikako starije osobe ne treba da posmatramo kao bespomoćne i teret društvu.

– Treba da ih posmatramo kao aktivne i ravnopravne članove društva i da više cenimo doprinose, koje su već dali i još uvek daju, kako svojoj porodici, lokalnoj zajednici, tako i društvu u celini. Potrebno je da u većoj meri stvaramo uslove za obezbeđivanje njihove dugoročne samostalnosti, a onima kojima je to potrebno, da obezbedimo neophodnu pomoć i podršku za život u svom stanu, kući, lokalnoj zajednici – navodi Satarić.

Prema rečima direktorke Gerontološkog centra Beograd Suzane Mišić, predrasude o starosti i starijima postojale su oduvek, brojni su razlozi za to, a još brojniji oni koji su uticali da se predrasude ukorene i održe.

– Poslednjih decenija u našoj zemlji, predrasude o starima i starenju usled mnogih društvenih promena, nose u sebi sudarajuće sadržaje koji imaju utemeljenje i u patrijarhalnim vrednosnim sistemima i sadržaje vezane za potrošačke sisteme vrednosti. Antagonizam se objašnjava i delom promenjenom demografskom strukturom i kulturološkim kontekstom u kome danas živimo. Usled svih promena u društvu i nedovoljno izdiferenciranog vrednosnog sistema, predrasude su, čini se, prisutnije nego inače i više utiču na međuljudske odnose u svakodnevnom životu – kaže Mišić za Danas.

Iz vizure nekog ko vodi najveću ustanovu u zemlji koja se bavi starijim građanima, ona dodaje da su njihova iskustva potpuno suprotna od pomenutih predrasuda.

– Svakodnevno prisustvujemo bujanju života na način koji odgovara potrebama i mogućnostima bilo korisnika dnevnih centara i klubova bilo korisnika domskog smeštaja. Aktivacija i promocija znanja, iskustva, talenata starijih mogu biti dobar mehanizam za razbijanje stereotipa i predrasuda o trećoj životnoj dobi – ističe Mišić.

Sociološkinja Radmila Urošević kaže da u industriji informacija, potrošnje i instant sreće nema mnogo mesta za starost i da je teško očekivati da pitanje starosti bude u modi.

– Teror večite starosti, brzine i snage, važan je deo te industrije. To je pritisak odozgo, odnosno pritisak sistema koji starost i stariji ljudi trpe. Naše društvo se odriče seniorskih generacija kao dragocenog resursa, njihovog znanja i iskustva. Pružanje šanse na organizovanu i kontinuiranu aktivaciju starijih, uspostavljanje izgubljene kulture starenja kao društvene vrednosti, razvijanje dugoročnih programa međugeneracijske saradnje i solidarnosti, volonterskih i humanitarnih programa u čijem fokusu će biti seniori – sve su to oblasti koje moraju biti nacionalni interes naše zajednice ako ćelimo da izgradimo temelje zdravog društva, smatra Urošević i dodaje da je uloga medija posebno važna kako u poštovanju kodeksa prašenja svih tema od značaja za starije ljude, tako i u promociji pozitivne slike o seniorima.

Srbija jedna od najstarijih zemalja

Udeo osoba starijih od 60 godina je u porastu u svetskoj populaciji a procene su da će broj starijih do 2050. godine sa 605 miliona porasti na dve milijarde. U Srbiji bi tada trebalo da bude 32,3 odsto stanovnika starijih od 60 godina. Prema poslednjem Popisu stanovni{tva Srbije, stariji čine 16,8 odsto ukupnog stanovništva. Sa prosečnom starošću stanovnika od 41,6 godina, Srbija je jedna od najstarijih zemalja i to ne samo u evropskim već i u svetskim okvirima.

Programi međugeneracijske saradnje’]

U Gerontološkom centru Beograd organizuje se bogat međugeneracijski program, povodom Dana starijih: takmičenje sa decom iz OŠ „Arčibald Rajs“ u pikadu i ubacivanju loptice u koš nakon čega će biti organizovan muzički program, koncert folklora Visoke turističke škole Novi Beograd i slikarska kolonija, promocija biltena korisnika Ustanove „Družbenik“, gostovanje Vanje Bulića na pričaonici sa korisnicima, koncert Instituta za savremenu muziku Beograd, otvaranje muzeja Ustanove gde će biti predstavljena bogata istorija Gerontološkog centra Beograd, manifestacija“Mostovi među generacijama“ koja predstavlja razmenu igrovnih i stvaralačkih aktivnosti kod dece i starih, u organizaciji Ministarstva za rad zapošljavanje socijalna i boračka pitanja i Prijatelja dece Srbije.

Tekst objavljen u specijalnom dodatku „Treće doba“ u današnjem broju lista Danas