Kako se dokazuje lekarska greška i kome pacijent može prvo da se žali?

Osvrnuo se na događaj u kojem je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo istragu protiv lekara poliklinike „011 Medikal tim Beograd“ pošto je, posle intrevencije u toj klinici, pacijent preminuo.

Govoreći o tome, Stamenković je za RTS istakao da inspekcija postupa po takvoj inicijativi i vrši proveru navoda dobijenih po nekoj predstavci ili po nekim drugim saznanjima u odnosu na ono što se dešavalo u konkretnom slučaju
Kaže da inspektor izlazi na teren, sa ili bez inspekcijskog naloga, koji je potpisan od strane rukovodioca i vrši kontorlu ne samo dokumentacije nego i svih okolnosti koje su od značaja za proveru načina lečenja, dijagnostike i svih stručnih elemenata koji su evidentirani u medicinskoj dokumentaciji, za koje postoje dokazi u dokumentaciji i ono što je vezano za status subjekta privatne prakse, da li je registrovana za određene usluge ili nije.

Spojena dva izveštaja

„U konkretnom slučaju, inspektor je odradio inspekcijski nadozor nad privatnom praksom i subjektom o kome pričamo, ali je nastavljen i u drugim institucijama, državnim ustanovama, tamo gde je nastavljeno lečenje. Ta dva izveštaja su spojena i na osnovu njih inpektor radi obradu i pripremu dokumetacije za organe tužilaštva, koji su dobili kompletnu našu dokumentaciju“, rekao je Stamenković.

Dodaje da inspektor dostavlja i dopunsku dokumentaciju, pojašnjenje određenih konstatacija, utvrđenih činjenica koje su konstatovane u zapisniku, koji je sačinjen u postupku nadzora.

Lekarska greška

Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, aktivni učesnici su osim Ministarstva zdravlja i nadležne komore zdravstvenih radnika, u ovom slučaju lekarske komore, a postoje i drugi stručni organi, možda i u samoj ustanovi, koji rade određene provere, napominje Stamenković.

Prema njegovim rečima, provera je konstatacija svega onoga što se dešavalo i što je moguće da se konstatuje u postupku zbrinjavanja i lečenja.

Dokazivanje stručne greške ide preko spoljnih nadzornika, to su posebni eksperti koji rade po rešenju ministra zdravlja, idu na teren da vrše vanrednu proveru, objasnio je Stamenković.

Inspektor je logistika u svemu tome, dužan je da dostavi sve dokaze koje može da konstatuje na terenu.

Nadzornicima predaje svu dokumentaciju. Postupak spoljne provere traje 30 dana, na izveštaj mogu da stave primedbe ustanova koja je bila nadzirana i građani, ali i neki drugi organ kao nadležno tužilaštvo, dodaje savetnik ministra.

Redovni i vanredni nadzor

Stamenković kaže da inspektori rade po Zakonu o inspekcijskom nadzoru. Zakon je predvideo godišnjeg plan nadzora, kooridinaciona komisija objavljuje planove, a objavljuju se i na internet stranici Ministarstva zdravlja.

Redovni nadzori su kompletno definisani, prate ih kontrolne liste, pre odlaska na teren inspektor obaveštava nadzirani subjekt da će doći u nadzor, šalje im kontrolne liste da pripreme dokumentaciju – da zajedno završe nadzor da bi izašle preventivne mere.

Vanredni nadzor ide po prijavam građana, na osnovu medijskih saznanja i inspektor ima ciljane provere. On je konkretniji i nije preventivni, vrši se provera svakog detalja na osnovu inicijative podnosioca prestavke, napominje Stamenković.

Ako je pacijent nezadovoljan – kome da se žali?

Postoji Zakon o pravima pacijenata, zdravstveni inspektori proveravaju poštovanje odredbi tog zakona koji je važan za pacijente, ističe Stamenković.

„Inspektori proveravaju da li se pacijent obratio savatniku prava pacijenata lokalne samouprave ili se prethodno obratio direktoru zdravstvene ustanove i da li je dobio odgovarajuće informacije i da li je na osnovu toga rešeno nezadovoljstvo pacijenata zbog čega se obraćao direktoru ili savetniku“, kaže Stamenković.

Ukoliko ne dođe do rešavanja problema na koje je ukazivao, ima ih skoro 19, onda inspektor dobije predstavku i radi po tome.

„Građanin očekuje obaveštenje od inspektora: Inspektor mora da dostavi obaveštenje u roku od 15 dana, od dana započinjanja nadzora u zavisnosti od procene rizika“, zaključio je Goran Stamenković.